Kurti predložen za premijera Kosova, uputio poruku Srbiji

Sjednica o izboru Vlade uslijedila je samo nekoliko sati nakon što je tokom dana konstituisan osmi saziv parlamenta prema rezultatima februarskih prevremenih izbora.

Plan za Covid-19

Kandidat za premijera Aljbin Kurti je u svom ekspozeu rekao da je pred novom Vladom Kosova veliki posao, napominjući da borba protiv pandemije korona virusa ostaje glavni izazov.

„Nećemo gubiti vrijeme, sa novim ministrom zdravlja započećemo realizaciju plana kako da Covid-19 stavimo pod kontrolu, mjerama koje će smanjiti nove slučajeve i spriječiti smrtne slučajeve. Planiramo da obezbijedimo vakcine za 60 osto stanovništva“, rekao je Kurti.

Kao još neke prioritete Vlade naveo je vladavinu prava, obrazovanje i ekonomiju.

„Razumijem i znam koliko je težak život većine građana zemlje, jer imamo visoku nezaposlenost i siromaštvo, ali od danas započinjemo novi put ka napretku, smanjićemo nejednakost i povećaćemo mogućnosti za sve. Biće to dugo i mukotrpno putovanje, ali zajedno ćemo doći do željenog cilja“, naveo je u svom ekspozeu Aljbin Kurti.

Reciprocitet u odnosu sa susjedima

Najavio je i reformu pravosudnog, obrazovnog i zdravstvenog sistema, te rekao da će Kosovo unaprijediti odnose sa susjedima na osnovu reciprociteta.

„Sa Srbijom imamo otvorena pitanja koja se trebaju riješiti putem dijalog. Prioritet u ovom dijalog je rješavanje pitanje nestalih. Imamo 1640 nestalih osoba. Srbija nikoga nije kaznila za taj zločin“, kazao je Kurti.

On je dodao da je dijalog potreban Kosovu kako bi se Kosovu vratilo „3 milijarde eura pokradenih penzija od Srbije, preko 400 miliona eura zloupotrebljene električne energije, riješilo pitanje ratne odštete, te dugovi i sukcesije“.

„Dijalog treba da riješi sve postojeće probleme a ne da stvori nove probleme. Bez priznanja realnosti nezavisnost Kosova i prihvatanja istine od strane Srbije, nema normalizacije odnosa dva naroda i dvije države“.

On je kazao da je Kosovo načinilo štetne kompromise s Ahtisarijevim planom i da „ni jedan drugi kompromis ne možemo učiniti i nećemo učiniti“.

Dodao je da euroatlantska orijentacija jasna.

„Put integracije u EU može biti pun izazova ali nema alternativu“, dodao je Kurti.

Predloženi sastav Vlade

Kurti je predstavio i ministre u novoj Vladi Kosova: prvi zamjenik premijera i ministar za evropske integracije, razvoj i dijalog - Besnik (Bislimi) Bisljimi, drugi zamjenik premijera i ministar spoljnih poslova i dijaspore - Donika (Gervalla) Gervala, zamjenica premijera za pitanja manjina i ljudska prava - Emilija Redžepi.

Ostale funkcije su: ministar finansija, rada i transfera - Hekuran Murati, ministar pravde – Aljbuljena Hadžiu (Albulena Haxhiu), ministar zdravlja – Arben Vitia, ministar obrazovanja, nauke, tehnologije i inovacija – Arberie Nagavci, ministar kulture, omladine i sporta – Hajrula Čeku (Hajrulla Ceku), ministar Administracije Lokalne Samouprave – Eljbert Krasnići (Elbert Krasniqi), ministar životne sredine, prostornog planiranja i infrastrukture – Ljiburn Aljiu (Liburn Aliu), ministar poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja - Faton Peci, ministar odbrane - Armend Mehaj, ministar unutrašnjih poslova i javne uprave – Dželjaj Svečlja (Xhelal Sveçla), ministarka industrije, preduzetništva i trgovine – Rozeta Hajdari, ministar ekonomije - Artan (Rizvanolli) Rizvanoli, ministar za zajednice i povratak – Goran Rakić i ministar regionalnog razvoja – Fikrim Damka.

Bez podrške DPK i Srpske liste

Nakon što je Kurti predstavio program njegove Vlade, lider Demokratske partije Kosova (DPK) Enver Hodžaj je ocijenio da će Kosovo „ući u novu fazu nestabilnosti“.

"Mi smo u sali da glasamo protiv vašeg programa ali i pristupa", rekao je on.

Rekao je da od Kurtija nije čuo konkretne planove kako će vakcine biti obezbijeđene, kako će doći do ekonomskog oporavka, niti kako će biti riješena važna spoljna politička pitanja.

Lider Demokratskog saveza Kosova (DSK) Ljumir Abdidžiku je poručio da od Kurtijeve Vlade očekuje da riješi sve probleme koje je naveo u svom ekspozeu i dodao da će DSK, kao opoziciona partija, pružati podršku stabilnosti.

„DSK će sa 15 poslanika igrati konstruktivnu i opozicionu ulogu, mi ćemo ostati beskompromisni branilac zemlje“, rekao je on.

Besnik Tahiri iz Alijanse za budućnost Kosova je Aljbina Kurtija optužio za autoritarni pristup.
„Odbacujemo u bilo kom obliku ovu jednostranu političku kulturu, za koju se zna da ima autoritarni pristup i kuda je vodio zemlju i gde će je odvesti“, rekao je Tahiri.

On je naveo da Alijansa za budućnost Kosova neće glasati za Vladu na čelu sa Aljbinom Kurtijem.

Emilija Redžepi, poslanica u Skupštini Kosova ispred Nove demokratske stranke, koja predstavlja bošnjačku zajednicu, citirala je Ustav Kosova u kome piše da „jedan ministar treba biti iz srpske zajednice i jedan iz neke druge nevećinske zajednice“.

„Ako Vlada ima više od 12 ministarstava, još jedno ministarstvo ide nevećinskim zajednicama, tako da slobodno možete da se obratite Ustavnom sudu“, rekla je Redžepi, komentarišući stav Srpske liste da srpska zajednica na Kosovu ima zagarantovana dva ministarstva.

Igor Simić iz Srpske liste izjavio je da je Kurti prekršio Ustav time što Srpskoj listi nije ustupio dva ministarstva i dodao da Srpska lista neće podržati Kurtijevu vladu i da će se obratiti Ustavnom sudu.

“Ignorisanje prava, kršenje Ustava, loš su početak vlade koju planirate da vodite”, poručio je.

Na konstitutivnoj sednici Skupštine u ponedeljak je za predsednika izabran član Samoopredeljenja Gljauk Konjufca (Glauk Konjufca), koji je kao predsednik Skupštine po funkciji sada i vršilac dužnosti predsednika Kosova.

Prema Ustavu nakon konstituisanja Skupštine, predsednik Kosova predlaže Skupštini kandidata za premijera koji ima najviše 15 dana od dana imenovanja da predstavi sastav Vlade o kojem će se glasati.

Za izbor Vlade potreban je 61 glas, a kandidat za premijera pobedničke partije Pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti (Albin Kurti) za formiranje Vlade računa na glasove poslanika iz manjinskih zajednica, isključivši Srpsku listu.

Kurti je prethodno odbacio mogućnost formiranja Vlade sa nekom od albanskih partija, navodeći da to neće učiniti jer su bile deo ranijih režima.

Poslanici izabrani na prijevremenim izborima 14. februara su u ponedeljak (22. marta) nakon polaganja zakletve osim Konjufce za predsednika Skupštine izabrali i pet potpredsednika Skupštine. Njih troje su iz tri najveće albanske parlamentarne partija i dvoje iz redova manjinskih zajednica: Saranda Bogujevci ispred pokreta Samoopredeljenje, Bedri Hamza iz Demokratske partije Kosova (DPK), Kujtim Šala (Shala) iz Demokratskog saveza Kosova (DSK), te Slavko Simić iz Srpske liste i Bekim Arifi isped ostalih, nesrpskih zajednica.

Od ukupno 120 poslanika, Pokret Samoopredeljenje Aljbina Kurtija ima 58 poslanika u novom sazivu Skupštine, Demokratska partija Kosova Envera Hodžaja (Enver Hoxhaj) 19 i Demokratski savez Kosova, na čelu sa novim liderom Ljumirom Abdidžikuom (Lumir Abdixhiku), 15 poslaničkih mesta.

Alijansa za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja (Ramush Haradinaj) je zastupljena sa osam poslanika u Skupštini Kosova.

Srpska lista je dobila svih deset zagarantovanih mesta za srpsku zajednicu, a još deset mesta je zagarantovano za ostale zajednice koje žive na Kosovu.

Tako će bošnjačku zajednicu predstavljati tri poslanika iz tri različite političke opcije - koalicije Vakat, Socijaldemokratske unije i Nove demokratske stranke. Turska demokratska partija je dobila dva poslanička mesta, Romska inicijativa i Pokret za unapređenje položaja Roma po jedno, kao i Jedinstvena goranska zajednica, Aškalijska stranka za integraciju i Nova demokratska inicijativa Kosova koja predstavlja egipćansku zajednicu.

Stabilnost novih institucija zavisi od izbora predsjednika

Inače, Skupština i Vlada se biraju na mandat od četiri godine, ali ovoga puta stabilnost institucija zavisi od izbora predsjednika Kosova, a podrška Vjosi Osmani, koja se na listi Pokreta Samoopredeljenja kandidovala za tu funkciju, nije obezbijeđena.

Vjosa Osmani je, kao predsjednica Skupštine, preuzela vršenje dužnosti predsjednika Kosova 5. novembra kada je Hashim Thaci podnio ostavku zbog potvrđivanja optužnice za ratne zločine i zločine protiv čovječnosti od strane Specijalizovanih vijeća u Hagu.

Međutim, funkcija predsjednika Kosova može da se obavlja najduže šest mjeseci, što znači da bi novi predsjednik trebao biti izabran tokom marta ili najkasnije do 4. aprila jer prema Ustavu Kosova, novi predsjednik mora biti izabran 30 dana prije isteka mandata prethodnog predsjednika, ili se u tom roku moraju izvršiti zakonske procedure za njegov izbor.

Ono što je problematično je da je za izbor novog predsjednika potrebno dvije trećine glasova od ukupnog broja poslanika, odnosno 80 od 120.

Ukoliko u prva dva glasanja ni jedan kandidat ne dobije većinu od dvije trećine neophodnih glasova, organizuje se treće glasanje na kojem se glasaju dva kandidata sa najvećim brojem glasova u drugom krugu glasanja. Predsjednik je izglasan ukoliko je kandidat dobio 61 glas. U tom glasanju je svakako potreban kvorum od 80 poslanika.

Vjosa Osmani i Aljbin Kurti su tokom prethodne nedjelje održali konsultacije sa svim parlamentarnim strankama ali, osim pojedinih manjinskih nesrpskih zajednica, niko nije potvrdio da će Vjosu Osmani podržati prilikom izbora predsjednika.

Lider DPK Enver Hodžaj otvoreno je rekao da poslanici iz njegove stranke neće glasati za Vjosu Osmani, ali nije precizirao da li će ostati u sali radi kvoruma.

Lider Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj, koji se na februarskim izborima i sam kandidovao za predsednika, je naveo da je sada na pobedničkoj partiji da obezbedi glasove, dok je Ljumir Abdidžiku iz Demokratskog saveza Kosova naveo da će tokom nedelje održati još jedan sastanak sa Vjosom Osmani, nakon čega će odlučiti da li će je podržati ili ne.

Stručnjaci različito o mandatu za v.d. predsjednika

Ustavom Kosova nije jasno precizirana trenutna politička situacija, pa je stručnjaci različito tumače.

Bivši član Ustavnog suda Kadri (Kryeziu) Krueziu tvrdi da se izborom novog predsednika Skupštine Kosova automatski produžava mandat za vršioca dužnosti predsednika, odnosno da će ta uloga pripasti Gljauku Konjufci u narednih šest meseci.

„Imamo slučaj bez presedana jer vršiocu dužnosti predsednika (Vjosa Osmani) ističe mandat čim joj se potvrdi poslaničko mesto. Da biste vršili funkciju (predsednika) morate biti predsednik Skupštine. U trenutku kada novi predsednik Skupštine stupi na dužnost, dobija mandate od šest meseci za vršenje funkcije predsednika“, smatra Krueziju.

Sa druge strane, bivši predsednik Ustavnog suda Enver Hasani navodi da se mandat za v.d. predsednika Kosova ne može produžavati i podvlači da on ističe 5. maja.

Takođe, profesor Ustavnog prava Mazlum Baraljiu (Mazllum Baraliu) je u ranijoj izjavi za Radio Slobodna Evropa je rekao da je „ovo pitanje kontroverzno“.

Na kraju svakako ostaje da se vidi da li će pobednička partija na februarskim izborima, Pokret Samoopredeljenje, u međuvremenu uspeti da obezbedi podršku opozicije za izbor predsednika. U slučaju da se predsednik ne izabere, Ustav Kosova predviđa da se raspušta Skupština i raspisuju novi izbori koji moraju da budu održani u roku 45 dana.


(Vijesti.ba / RSE)