Kako će Evropski zeleni plan učiniti BiH klimatski neutralnom

Tako je predviđeno Evropskim zelenim planom, odnosno strategijom za postizanje održive ekonomije Evropske unije pretvaranjem klimatskih i okolišnih izazova u prilike u svim područjima politika te osiguravanjem pravedne i uključive tranzicije.

Ovaj cilj je ambiciozan, ali i od presudnog značaja ne samo za Stari kontinent u cjelini, već i za njegov dio koji stanovnike BiH najviše tiče – Zapadni Balkan. Pomenuta strategija obuhvata ovo područje sa zasebnim Zelenim planom Evropske unije za Zapadni Balkan. Upravo zahvaljujući Zelenom planu, u budućnosti će dosadašnje prakse u vezi sa ekologijom i ekonomijom biti izmijenjene tako da idu u korist prirode kao i čovjeka.

Prelazak na održivu ekonomiju

Zemlje regiona su odlučne da na ovaj način podrže prelazak sa ovdašnjih tradicionalnih ekonomskih modela u održivu ekonomiju, što su njihovi predstavnici i zvanično parafirali u Sofiji, u novembru 2020. godine.

Za početak, potrebno je preispitati politike za opskrbu čistom energijom u cijeloj privredi te unaprijediti značaj zaštite i obnove prirodnih ekosistema, održivoj upotrebi resursa i boljem zdravlju građana. Time će biti obuhvaćeni svi privredni sektori, a naročito transport, energetika, poljoprivreda, održavanje i izgradnja objekata te industrije kao što su proizvodnja čelika, cementa, tekstila i hemikalija.

Dekarbonizacija (klima, energija, mobilnost), kružna ekonomija, smanjenje zagađenja vode, zraka i tla, održiva proizvodnja hrane i ruralnih područja te zaštita i oporavak biodiveziteta – prioritetne su oblasti obuhvaćene ovom strategijom. Planom su definisana četiri glavna investiciona skupa koji će podržati oblasti identifikovane u Zelenoj agendi: 1) održive transportne veze u regionu, 2) obnovljiva energija i prelazak na ugalj, 3) renoviranje javnih i privatnih zgrada radi povećanja energetske efikasnosti i smanjenja emisije gasova staklene bašte, i 4) infrastruktura za upravljanje otpadom i otpadnim vodama.

Cjelokupni plan je prilično ambiciozan, ali i ostvariv, a njegova implementacija je neophodna u Bosni i Hercegovini koja je suočena sa brojnim ekološkim problemima. Zanemariv problem nije zagađenje vode ili staništa, ali je zagađenje zraka svakako prvi među jednakim gorućim ekološkim problemima u BiH.

Ako posegnemo za statistikom, koja je neumoljiva, dobićemo podatak da je BiH među prve tri zemlje u svijetu s najvećom stopom smrtnosti od zagađenja zraka (izvor je Svjetska zdravstvena organizacija). Uz to, Sarajevo se često nađe na neslavnoj listi najzagađenijih gradova svijeta, što je još jedan alarm da je krajnje vrijeme za hitnu akciju.

Zajednička borba za čistiji zrak

Kako bi ta akcija trebalo da izgleda? Jedna od njih je kampanja „Novi dan, bolji zrak“, koju su udruženim snagama pokrenule Vlada Kantona Sarajevo i Evropska unija, a kroz zajedničke aktivnosti i projekte koji se provode s ciljem poboljšanja kvalitete zraka u Kantonu Sarajevo. Istovremeno se radi i na jačanju svijesti samih žitelja Kantona Sarajevo o tome koliko oni sami mogu uticati na smanjenje zagađenosti zraka.

Koraci koji su do sada poduzeti uključuju projekte toplinske izolacije zgrada, zamjenu peći kako bi se koristili ekološki prihvatljiviji izvori energije te modernizaciju i obnovu saobraćaja u Sarajevu. Sve to bi trebalo doprinijeti viziji svijeta u kojem se zagađenje smanjuje na razine koje više nisu štetne za ljudsko zdravlje. To je zapravo jedan od stubova Zelenog dogovora koji postavlja viziju za 2050. godinu, što je i vodeća vizija za Zelenu agendu za Zapadni Balkan.

Lideri Evropske unije su u oktobru, u Sloveniji, usvojili deklaraciju kojom su iznova potvrdili nedvosmislenu podršku evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana, čiji su lideri takođe potpisnici. Dogovoreni Akcioni plan za Zeleni plan za Zapadni Balkan, sa konkretnim mjerama za provedbu Zelene agende, uključuje i uklanjanje zagađenja u Bosni i Hercegovini. Ovaj plan postavlja i osnove za podršku povezivanja zelene i digitalne tranzicije u regionu, kao i obaveze u oblasti političke i bezbjednosne saradnje.

Na dugoročnom planu, iz Evropske unije je obezbijeđeno devet milijardi eura bespovratnih sredstava za Ekonomski i investicijski plan za Zapadni Balkan. Na taj način će biti potaknut dugoročan ekonomski oporavak regije, ali i zelena i digitalna tranzicija, što će pratiti regionalna integracija i uzajamno približavanje sa Evropskom unijom.

(Vijesti.ba)