Izdvojena su dva efikasna načina da se spriječi umor: uzimanje redovnih "mikropauza" i – podrška supervizora.
Ta dva faktora pokazala su pozitivne efekte na umor na kraju radnog dana, ali i na kvalitet sna i energiju sa kojom na posao dolazimo sljedećeg dana, otkrili su istraživači.
Korištenje obje mjere zajedno pokazalo se najefikasnijim u borbi protiv umora.
- Prvo, mikroprekidi su jednostavan, isplativ način za upravljanje umorom, posebno kada je opterećenje veliko. Drugo, podrška neposrednih šefova igra ključnu ulogu u ublažavanju umora. Zajedno, ta dva mehanizma nude najveće olakšanje za profesionalce koji rade tokom užurbanih sezona ili drugih radnih perioda visokog stresa - izjavila je Lindzi Endiola sa Biznis akademije WCU.
Istraživači su anketirali 44 računovođe o njihovim radnim navikama prije nego što su sa još 179 učesnika organizovali kontrolisani eksperiment o umoru i mikropauzama.
Pokazalo se da i mikroprekidi i redovna podrška šefova smanjuju umor.
Za zaposlene računovođe, koristi od tih intervencija bile su značajne samo u najprometnije doba godine – što sugeriše da su najkorisnije kada su najpotrebnije – u vremenima većeg stresa.
Naknadni eksperimenti su otkrili da su mikroprekidi bili povezani i sa poboljšanom preciznošću tokom revizija na poslu, nešto što je poznato da opada kada su računovodstvene kompanije izložene većem pritisku.
- Računovođe se redovno bore sa pritiscima rokova, dugim radnim vremenom i značajnim radnim opterećenjem - pišu istraživači u objavljenom radu i ističu da visoki zahtjevi koje nameće posao lako dovode do visokog nivoa umora i takozvanog sagorijevanja na poslu, što može negativno uticati na kvalitet rada u kratkom roku sa tendencijom dužeg trajanja ukoliko se stresom ne upravlja kako treba - navodi se u studiji.
Efikasne mikropauze mogu biti kraće čak i od jednog minuta, kažu istraživači: to može uključivati čitanje kratkog novinskog članka, uzimanje kafe ili istezanje.
U međuvremenu, podrška supervizora bi mogla da zahtjeva nadzor zaposlenih, pružanje pomoći i pokazivanje zahvalnosti za ono što rade.
Iako većina radnika ima ograničenu kontrolu nad aktivnostima svog menadžera, mnogi mogu razmotriti načine da uzmu kratke trenutke zastoja u radu, prenosi Ekapija. Iako studija nije razmatrala optimalno vrijeme za mikropauze, rezultati su bili zasnovani na pauzama od samo jednog minuta.
- Primenom ovih strategija, kompanije mogu poboljšati i dobrobit zaposlenih i kvalitet rada i krajnjih rezultata, na kraju podstičući održivije i produktivnije radno okruženje - pišu istraživači.
Studiju su sproveli istraživači sa Univerziteta Wake Forest, Univerziteta Virdžinija Komonvelt i Nortistern univerziteta u SAD, a istraživanje je objavljeno u časopisu Contemporari Accounting Research.
(Vijesti.ba)