Poljski premijer krivi dabrove za poplave dok se zemlja bori sa katastrofom

Na nedavnom sastanku kriznog tima, Tusk je podigao pitanje sigurnosti brana i nasipa — za koje je rekao da su ugroženi od ovih krznenih životinja.

Dabrovi grade svoje vlastite brane kako bi stvorili udoban dom za svoje porodice i zaštitili se od predatora — ali, prema nekim istraživačima, sa kojima se premijer izgleda slaže, te brane mogu oštetiti obale rijeka, oslabiti nasipe kroz kopanje i izazvati nakupljanje vode.

„Ponekad morate birati između ljubavi prema životinjama i sigurnosti gradova, sela i stabilnosti nasipa,“ rekao je Tusk, dodajući da se infrastruktura mora zaštititi od dabrova i da će vlada dopustiti bilo kakve radnje, u okviru zakona, protiv dabrova kako bi zaštitila nasipe.

„Radite šta god trebate, ja ću braniti te odluke. Nasipi su apsolutni prioritet danas,“ rekao je Tusk.

Izvanredna kiša u septembru rezultirala je razornim poplavama širom Centralne Evrope. Najmanje 16 osoba je izgubilo život kao rezultat, a gradovi širom Češke i Poljske su evakuisani, ceste zatvorene i događaji otkazani.

Andrzej Czech, ekološki biolog i stručnjak za dabrove, rekao je da su Tuskove primjedbe „besmislice“ i da vlada u Varšavi koristi dabrove za „čisto političke“ ciljeve. „Ovo je najavljeno samo kako bi se dokazalo da je vlada pronašla efektivan i brz način da okrivi dabrove za poplave,“ rekao je Czech za POLITICO.

Štaviše, lovci i poljoprivrednici su moćna lobistička grupa unutar jednog od Tuskovih koalicijskih partnera, agrarno-konzervativne Poljske narodne stranke (PSL), rekao je Czech.

„Poljoprivrednici obično su protiv dabrova jer ponekad poplave njive i usjeve,“ dodao je biolog, naglašavajući da je „samo 2 posto dabrovih staništa“ problematično.

„Lovci su zainteresovani da poboljšaju svoj loš javni imidž pokazujući se kao spasioci i rešavači problema, a nadaju se da će dobiti novac iz budžeta za ubijanje dabrova, kao što su to uradili za ubijanje divljih svinja tokom afričke svinjske groznice,“ rekao je Czech. „Obični ljudi će biti srećni što je nešto brzo učinjeno — a lovci će dobiti novac iz budžeta.“

Međutim, stručnjak smatra da će lov na dabrove dovesti do „masovne destrukcije staništa koje su stvorili dabrovi, smanjenja prirodne retencije, kršenja propisa i opšteg gneva. Ovo nije pravi put.“

Czech je predložio jednostavniji način zaštite nasipa od dabrova: postavljanje mreže oko njih. Stručnjak je priznao da to nije atraktivno rešenje, ali je mnogo jeftinije od plaćanja ljudima da love dabrove.

Ekolozi su tvrdili da dabrovi nisu uzrok prirodnih katastrofa kao što su poplave, šumski požari i suše — već ključni deo rešenja jer olakšavaju zdrave močvarne sisteme koji, zauzvrat, skladište ugljen-dioksid i usporavaju tok reke.

Krajem 90-ih, dabrovi su bili na ivici izumiranja u Evropi. Kao rezultat toga, „dabrovi bombarder“ širom Evrope su se upustili u „dabrove crne operacije“: nelegalne reintrodusiranje sisavca u vodotoke, prema izveštaju Coda Story.

Povratkom s ivice, sada ima više od 1,2 miliona dabrova širom kontinenta, izveštava Rewilding Europe.

„Dabrovi rade besplatno, rade vikendom, rade 24/7, povećavaju podzemne vode i predstavljaju motor biodiverziteta,“ rekao je Gerhard Schwab, menadžer divljih životinja iz Bavarske — poznat kao „Pablo Escobar dabrova“, zbog njegovih napora da ponovo uvede dabrove širom Evrope — za Coda Story.

(Vijesti.ba)