"Ne znamo ništa, samo čujemo kako se puca"

Krvavi protesti kao da su ugušeni, i na ulice se vraća svakodnevica. Reporter DW-a se u Almatiju raspitao kod običnih ljudi.

Gusta magla danima je, svake večeri, obavijala Almati. Čule su se eksplozije širom grada. Čuli su se rafali. Ali, u poređenju sa tim danima, sada je u gradu mirno. Stanovnici najvećeg grada Kazahstana opet su se usudili da izađu na ulicu, u svakodnevicu.

Prethodno su mnogi ostajali u kućama, posebno kad padne mrak. Više iz straha, manje zbog policijskog časa koji je uveden kad su počeli nemiri. Ko je nekim čudom imao internet, iako su vlasti pokušale da ga blokiraju, bio je šokiran snimcima žene i djeteta koje su pokosili meci. Još nije jasno ko je pucao.

Zvanično je izbrojano više od četrdeset mrtvih, nadležni tvrde da je uhapšeno 4.400 ljudi. Protesti vođeni nataloženim nezadovoljstvom eskalirali su zbog eksplozija cijena na benzinskim pumpama. U Almatiju je bilo posebno dramatično.

Sada ljudi opet odlaze do malih prodavnica u svojim četvrtima, u nabavku. Veliki supermarketi i tržni centri i dalje su zatvoreni.

Askar Jermekov drži jednu takvu malu radnju. Kaže, ljudi najviše kupuju hljeb i tjesteninu. „Prije nego što otvorim radnju, dugo čekam u redu pred velikom pekarom. Ako uspijem, nabavim pedeset vekni hljeba. Otvorim prodavnicu u devet ujutru, do deset je skoro sve rasprodato, i tjestenina i mlijeko“, priča on za DW.

„Već sada se dovijam šta ću sutra. Fabrike hljeba rade, ali vozači se plaše pa ne isporučuju do prodavnica“, dodaje Jermekov.

Ipak, hljeba ima dovoljno. Mnogi kiosci brze hrane, koji inače nude šavarmu i peciva, sada peku i hljeb. Mnogi doniraju hranu ljudima u nevolji.

„Kad sam čula da grad ima problema u snabdijevanju hljebom, ustala sam rano i počela da pečem. Ali, dajem samo veknu po osobi kako bi svako dobio“, kaže vlasnica jedne pekare koja nije željela da joj navodimo ime.

Redovi za hljeb su i prilika da ljudi razmjene informacije. „Kako bismo inače znali šta se zbiva? Nema interneta, televizijski signal je ometen“, žali nam se jedna žena u redu. „Ne znamo ništa, samo čujemo kako se puca. I zato dolazimo ovdje, da bar nešto doznamo.“

Teško je u Almatiju ovih dana saznati išta pouzdano. Najviše vijesti i glasina kola putem fiksne telefonije, mada mnogi ovdje odavno nemaju fiksni telefon. Oslonili su se na mobilne telefone i internet, koji sada uglavnom nemaju signal.

Pucnji se opet čuju s početkom sutona. Ali, niko ne napušta red za hljeb. Najednom brzo promiču dva tenka bez oznaka i ljudi nagađaju kome pripadaju. Neki misle da su to „mirovne trupe“ iz Rusije ili Bjelorusije, drugi vjeruju da je kazahstanska vojska.

Nakon dana anarhije ulicama opet patroliraju policija i vojska sa dugim cijevima. Mnogo je i patrolnih vozila, iako je veliki broj zapaljen tokom nereda.

Ljudi su u petak čuli predsjednika Tokajeva koji je rekao da je Almati prepalo „dvadeset hiljada bandita“. Tokajev je izdao naređenje snagama reda da na „teroriste“ pucaju bez upozorenja. Apele iz inostranstva da otpočne pregovore sa demonstrantima nazvao je „glupošću“.

(Vijesti.ba / DW)