Snažan apel vlastima: Privreda posrće, nemamo vremena čekati reforme!

“Inflacija je već krenula, već je krenuo jedan značajan broj otkaza, to su negativne posljedice odluke o minimalnoj plaći. Ovo će sasvim sigurno povećati sivu zonu i sivu ekonomiju, te ono najbolnije to što će zaustaviti ili usporiti rast privrede”, rekao je Smailbegović.

On je upitao zašto se odugovlači sa fiskalnim reformama.

“Fiskalizacija je dobar način i model, smanjenje sive ekonomije, mi odavno pozivamo na online fiskalizaciju. Drugo je javni sektor, koji je statistički gledano najveći u Evropi. Prosjek u Evropi je 16 posto zaposlenih u javnom sektoru, Švicarska ima najmanje 12 posto, a kod nas postoje dva podatka, oba su katastrofa, jedan da je 43 posto, a drugi da je 34 posto. Jednostavno javni sektor jede sve ono što realni sektor i građani uplate u budžet. Sljedeće, odnos penzionera I zaposlenih u Evropi, samo je Rumunija gora od nas, naš prosjek je 1,15, a prosjek Evrope je 1,7. To znači da nama treba 250 hiljada radnika, ili da se jedno 100 hiljada iz javnog sektora prebaci u realni I da se zaposli još nekih 150 hiljada”, rekao je Smailbegović.

On je pozvao na hitno usvajanje fiskalne reforme.

“Otkazi su već krenuli, zvanične informacije se ne objavljuju, namjerno ili slučajno, ne znam. Do danas je na nivou FBIH uručeno već oko sedam ili osam hiljada otkaza. Januar je bio iščekivanje. Sada znamo na čemu smo, imamo dvije uredbe”, rekao je Smailbegović.

Snježana Koepruner, potpredsjednica UO UPFBiH, vlasnica i direktorica kompanije GS TMT Travnik je rekla da je Vlada imala dobru namjeru, povećati minimalne plate.

“Međutim, to je ispalo kao da je bacila bombu među sve nas. To je dobro, pokrenuli smo teme o kojima nismo pričali ranije, a koje nas zabrinjavaju već desetak godina. Trenutno se po pitanju izvoza nalazimo u krizi većoj nego 2008. godine. Njemačka kao glavni partner je u priličnom padu. Ove minimalne plate su bile prilično težak udarac u onim granama koje su niskoprofitabilne po pitanju izviza”, rekla je ona.

Ona kaže da su tržišta u krizi, te da su i u Njemačkoj svi zbunjeni.

“Dolazi nam namet na CO2, nedostaju nam zakoni. Smanjiće se konkurentnost izvoznicima, jer nemamo podzakonske akte za obnovljive izvore energije. Naši vozači ne mogu provesti više od 90 dana u EU. Ako se to ne riješi, morat ćemo tražiti transportne firme iz EU. Bolovanja. Mora se smanjiti teret broja dana na poslodavce sa 42 na 15. To nam smanjuje konkurentnost. Cijene struje se konstantno povećavaju”, rekla je Koepruner.

Mujo Hasić, član UO UPFBiH, vlasnik i direktor firme Variplast Gračanica rekao je da se na zavodima za zapošljavanje nalazi 250 hiljada nezaposlenih, ali da niko ne zna koliko ih je stvarno.

“Oni ne rade svoj posao, te zavode treba preimenovati u zavode za evidenciju nezaposlenih. Pitanje za sve nas, gdje se ti radnici nalaze? U sivoj. Ili rade na crno u BIH ili rade ne crno u inostranstvu”, rekao je Hasić.

On je rekao da je trenutno u radnoj verziji zakon o radu, te da mnoge stvari nisu usklađene s evropskim tekovinama.

“Ili ne znamo prepisati ili nećemo”, kaže Hasić.

Almedin Kadrić, član UPFBiH, direktor Penny plus rekao je da je donošenjem uredbi popravljen efekt minimalne plate.

“Većini firmi nije predstavljala problem minimalna plata, koliko usklađivanje ostalih plata. Danas pozivamo da se smanji pritisak na trgovce koji rade po zakonu, po Ustavu BiH i FBIH. BiH se u Dejtonu odlučila za tržišnu ekonomiju, a to znači slobodno formiranje cijena na tržištu. Upućujem poziv i podršku inspekcijskim organima da provjere formiranje kalkulativnih cijena, marži i maržnih stopa, ali i na edukaciju stanovništva kako se formiraju cijene po zakonom propisanim procedurama. Poziv novinarima da provjere kakvim podacima raspolažu ministarstva i Poreska uprava u smislu realizovanih marži, onih koje su odraz realizacije na kasi. Čuli smo poziv naših potrošača i uradit ćemo sve što je u našoj moći da oni od kojih živimo budu zadovoljni uslugom i cijenom ali moramo znati da smo mi predzadnji u lancu i da naše cijene zavise uglavnom od prethodnika u lancu”, rekao je Kadrić i dodao da su inspekcije bile na terenu i utvrdile da, što se tiče legalnih trgovaca, da je sve uredu, te su nađene tek manje nepravilnosti. Pozvao je inspekcije da kontrolišu i one koji posluju bez dozvola i nisu fiskalizovani.

“Moramo biti svjesni troškova koji utiču na formiranje nabavnih cijena ali operativnih troškova koji nisu u kalkulaciji nabavke ali se moraju kalkulisati prilikom formiranja maloprodajnih cijena. Troškovi zaposlenih prelaze procenat od 50 % troškova ukupnih kod svih trgovaca, nakon toga su troškovi energenata ,el. energija gorivo i ostali troškovi na koje trgovci ne mogu uticati”, rekao je Kadrić.

On je rekao da u segmentu trgovine prehrambenim proizvodima postoji ogromna konkurencija na tržištu i da je upravo tu prava tržišna utakmica.

“Poziv Vladi i Parlamentu FBIH na što skorije donošenje tzv. fiskalnih zakona. Smanjite doprinose na ispod 30%, ukinite topli obrok i prevoz i usvojite Zakon o radu na principu bruto plate. Treba razmisliti da se plate obračunavaju putem bruto plate, te da se s radnikom kao u EU dogovara bruto plata”, rekao je Kadrić.

Rekao je da ima informaciju da na zavodima za zapošljavanje ima neiskorištenih oko 70 miliona KM, te je pozvao na reformu, kazavši, da programi koje rade očito ne odgovaraju potrebama tržišta.

“Analitičari teze temelje na godišnjim izvještajima. Međutim, to su sve sintetički podaci u kojima dobit se iskazuje za kompletno poslovanje firmi. Trgovačke firme imaju svoje segmente. Stvara se pogrešna slika i objavljuju pogrešni podaci o profitnim maržama. Konkretno kod nas postoje dva segmenta, Bau i prehrambena industrija. Ogromne su razlike”, rekao je Kadrić.

(Vijesti.ba)