Pristup informacijama veoma bitan za funkcionisanje žive demokratije

Tokom konferencije se prezentovani rezultati analize trenutne prakse u provedbi zakona o slobodi pristupa informacijama od strane javnih institucija koja obuhvata detaljno ispitivanje implementiranja zakona, identificirana ključne izazove i nedostatke u trenutnoj praksi, te pruža uvide u učinkovitost i transparentnost u pružanju informacija građanima.

Šefica Odjela za evropske integracije, politička i ekonomska pitanja Delegacije Evropske unije u BiH
Aurélie Valtat kazala je da je "pristup informacijama veoma bitan za funkcionisanje žive demokratije".  

- Bitno je da građani budu informisani, da mogu da donose odluke o svojim vlastima i zaista nama nikakvog izgovora da građani nemaju pristupa informacijama u ovom digitalnom dobu. I da biste imali nadzor nad vlastima, da biste mogli kontolisati vlasti bitno je da imate neometan pristup informacijama i podacima. Za to se mi u EU ne fokusiramo samo na normativni okvir već na stvarnu implementaciju toga - kazala je Valtat.

Podsjetila je da je Zakon o slobodi pristupa informacijama donesen 2023. godine i ono što je bio jedna dobrih stvari iz tog zakona je da ima slobodan elektronski pristup informacijama preko otvorenog centralnog portala za javne informacije.

- Nažalost, rok koji je postavljen za volontiranje tog centralnog portala javnih informacija u julu 2024. nije ispunjen tako da molimo vlasti da sve urade da se to sve prije završi. Također nam je žao što novodoneseni Zakon nije uključio preporuku da se uspostavi nezavisno tijelo za nadzor, te da se taj Zakon uskladi i impementira na nivoima entiteta i Brčko Distrikta. Ono što želimo jeste da sistem javnih informacija bude neovisan od vlasti - kazala je Valtat.

Rukovodilac centra za pružanje pravne pomoći TI u BiH Ena Kljajić-Grgić podsjetila je da je septembru bila puna godina dana kako je stupio na snagu novi Zakon o slobodi pristupa informacija na nivou institucija BiH.

- Transparency International je pažljivo je pratio njegovu primjenu, sagledali smo sve aspekte ovog Zakona sa formalne i suštinske strane. Kada je u pitanju forma ono što možemo izdvojiti je da institucije otprilike postupaju u okviru zakonom predviđenog roka od 15 dana, međutim kada je u pitanju suština ono što primjećujemo da se pristup informacijama sve više odbija. Proteklih godinu dana podnijeli smo tri tužbe protiv institucija BiH, predmeti se rješavaju pred Sudom BiH i još uvijek nisu riješeni. Što se tiče dalje implementacije Zakona na nivou BiH, ono što smo uočili jeste da postoji problem kada su u pitanju prekršajne odredbe. Zakon ne predviđa prekršaje za kršenje rokova za dostavu informacija - kazala je Kljajić-Grgić.   

Na konferenciji su prisustvovati predstavnici relevantnih institucija sa svih nivoa vlasti, međunarodne zajednice i međunarodnih institucija u BiH, organizacija civilnog društva i medija.


(Vijesti.ba / FENA)