Tajanstvena lobistička firma koristi milione za pristup evropskim donosiocima odluka

Ogromna skala prihoda Eurofi-ja sada ga čini jednim od najvećih grupa koje lobiraju u EU ― iako ima samo tri stalna zaposlenika i nijedne javno dostupne račune.

Njegova glavna aktivnost uključuje organizaciju dvaput godišnje zatvorenih lobističkih manifestacija uoči sastanaka ministara finansija EU, na koje dolaze najviši evropski zvaničnici, centralni bankari i finansijski insajderi.

Visoki članovi Evropskog parlamenta sa uticajnim ulogama u finansijskoj legislativi otkrili su da je Eurofi plaćao njihov boravak u luksuznim hotelima i dio njihovih putnih troškova.

Organizacija je dostigla budžet od 5,7 miliona eura u 2023. godini putem članarina svojih članova, među kojima su najveće banke, berze i tehnološki giganti ― uključujući BlackRock, Goldman Sachs i American Express ― prema objavljenim informacijama iz jula, što je prvi put javno dostupna informacija o njenim finansijama u poslednjih nekoliko godina.

Iako nema sumnje u bilo kakvu nezakonitost, situacija izaziva zabrinutost zbog prirode lobiranja u EU: Ko plaća i koliko ― i kakav utjecaj njihov novac kupuje? Utjecaj finansijskog sektora u Briselu bio je vidljiv posljednjih godina, sa uvođenjem lakših pravila za banke i osiguravajuće kompanije nego što su regulatori zahtevali, i značajnim uspjehom u ublažavanju reformi koje bi mogle naškoditi interesima sektora.

“Jedna je od najneprozirnijih grupa koje mogu da zamislim," rekao je Kenneth Haar, istraživač u Corporate Europe Observatory, neprofitnoj kampanjskoj organizaciji. "Zaista je čudno imati tako veliki budžet s tako malim brojem ljudi."

Pristup donosiocima odluka Postavka Eurofi-ja je drugačija od drugih velikih lobista u Briselu, koji povećavaju svoje kancelarije kako bi pokušali da utiču na politiku i dobiju pažnju ključnih eurokrata. Eurofi tvrdi da ne predstavlja interese finansijske industrije, već samo pruža platformu za diskusiju.

Međutim, njen finansijski kapacitet sada je svrstava među najveće lobističke organizacije u Briselu, odmah iza tehnoloških giganta poput Google-a i Apple-a, koji su investirali velike resurse u uticaj na briselske mašinerije. Ima članstvo od više od 100 finansijskih igrača, a njen budžet je povećan za gotovo 50 procenata u odnosu na posljednji dostupni iznos od 3,9 miliona eura za 2020. godinu, što je čini jedinom većom lobističkom grupom za finansijsku industriju osim Insurance Europe.

“To znači da ima više resursa nego glavne banke, moćni lobisti farmaceutske industrije (Evropska federacija farmaceutskih industrija i udruženja) i poslovna grupa BusinessEurope.

“Jednostavno ima vrlo lak pristup državnim službenicima i donosiocima odluka, i kada poveća svoj budžet, jednostavno će dobiti još veći pristup,” rekao je Haar.

Agenda za njen događaj u Budimpešti u septembru, koju je POLITICO vidio, čini se kao tko je tko na vrhu finansijskog regulisanja i uključuje guvernera francuske centralne banke Françoisa Villeroya de Galhaua, predsednicu Evropske investicione banke Nadiju Calviño i potpredsednika Evropske komisije Valdisa Dombrovskisa. Očekuje se da će prisustvovati stotine predstavnika industrije.

Nekoliko finansijskih lobista reklo je POLITICO-u da imaju primjedbi na Eurofi zbog njegovih ogromanih troškova i privatne postavke, ali se osećaju da bi propustili ako ne prisustvuju njegovim konferencijama.

'Ne lobista' POLITICO je ponovio pokušaje kontaktiranja Eurofi-ja kako bi dobio odgovore na pitanja postavljena u ovom članku, uključujući nedostatak transparentnosti.

Nekoliko e-mailova na adresu sa njihove veb stranice ostalo je bez odgovora. Jean-Marie Andres, viši saradnik Eurofi-ja, koji je odgovorio na poziv na broj naveden na registru transparentnosti, prvobitno je odgovorio na pitanja, ali je kasnije poslao e-mail u kojem je naveo da nije ovlašćen da razgovara s novinarima.

Suština onoga što je rekao je da Eurofi ne bi trebao da se vidi kao lobista, već kao organizator diskusija. Njihov veći budžet odražava inflaciju i potrebu za iznajmljivanjem većih prostora.

U svojoj javnoj izjavi, Eurofi insistira da “ne predstavlja komercijalne interese” i djeluje “u općem interesu za poboljšanje ukupnog finansijskog tržišta.”

Kampanjci za transparentnost kažu da je to u suprotnosti sa činjenicom da je finansiran od strane velikih financijskih firmi kao što su Amazon Web Services i J.P. Morgan, koje plaćaju Eurofi-ju za privilegiju da mogu da kontrolišu regulatore na njegovim konferencijama.

Eurofi naplaćuje svojim članovima iz industrije članarine od 50.000 eura, kažu finansijski insajderi. Stol na gala večeri, soba za sastanke ili mesto za CEO-a na panelu svi imaju dodatne troškove.

Službena privlačnost Eurofi je stekao kredibilitet zahvaljujući svojoj istoriji ― osnovao ga je bivši guverner francuske centralne banke Jacques de Larosière ― i kroz svoje veze sa predsedništvom Saveta EU, koje rotira između zemalja svaka šest meseci.

Na čelu je David Wright, bivši britanski zvaničnik EU, a svakodnevno ga vodi Francuz Didier Cahen.

Konferencije se održavaju nekoliko dana uoči sastanka ministara finansija u zemlji koja je na čelu, što znači da su najviši zvaničnici već u gradu.

Lobisti, regulatori, zvaničnici i diplomate svi kažu da je stvarna konferencija dosadna sporedna scena, prepuna panela samo sa muškarcima i kontrolisanih rasprava, u poređenju s lobističkim okupljanjem oko nje koje se odvija uz opuštene kafe i pića.

Održava se potpuno zatvorena za javnost. Novinari su zabranjeni i POLITICO je izbačen iz lobističke oblasti hotela koji je domaćin konferencije prošlog jeseni u Santiago de Composteli, Španija.

I pored kritike zbog troškova i nedostatka transparentnosti, zvaničnici EU i dalje prisustvuju u velikom broju.

Eurofi je pokrio troškove dolaska političara koji su predvodili prepravke finansijskih pravila, da prisustvuju, prema javnim prijavama.

Nemački poslanik Markus Ferber, francuska poslanica Stéphanie Yon-Courtin, holandski poslanik Paul Tang i španska poslanica Jonás Fernández svi su otkrili da je Eurofi platio njihove luksuzne hotele i deo njihovih putnih troškova za prisustvovanje događajima između 2021. i 2023. godine, piše Politico.

(Vijesti.ba)