Kurti: Kosovo spremno da se suprotstavi napadu Srbije

Kosovo je spremno da se suprotstavi mogućem napadu Srbije jer bi pogoršanje sukoba sa srpskom manjinom moglo rezultirati novim oružanim sukobom, rekao je premijer Albin Kurti u intervjuu za Reuters.

Tenzije između Srbije i Kosova ponovo su se rasplamsale ranije ovog mjeseca kada je Priština saopštila da će obavezati Srbe koji žive na sjeveru, koje podržava Beograd i ne priznaju kosovske institucije, da počnu da koriste registarske tablice izdate u Prištini.

Situacija se smirila nakon što je Kurti, pod pritiskom SAD i Evropske unije, pristao da odloži pravilo o registarskim tablicama do 1. septembra, a mirovne snage NATO-a nadgledaju uklanjanje barikada koje su postavili Srbi.

“Ne treba isključiti da bi se ove agresivna politike Beograda mogle pretvoriti i u napad na Kosovo, na ovaj ili onaj način“, rekao je Kurti za Reuters, govoreći na engleskom. “Oprezni smo, ali se ne bojimo.”

Srbija negira raspirivanje tenzija

Dodao je: “Ne kažem da će nas napasti ove ili sljedeće sedmice, ali bilo bi potpuno neodgovorno isključiti… mogućnost porasta tenzija i novih sukoba.”

Mala balkanska zemlja bez izlaza na more stekla je nezavisnost od Srbije 2008. godine, skoro deceniju nakon gerilskog ustanka protiv represivne vlasti u Beogradu, piše Reuters.

Etnički Srbi čine pet posto od 1,8 miliona stanovnika Kosova, a 90 posto čine etnički Albanci.

Oko 50.000 Srba živi na sjeveru Kosova, blizu granice sa Srbijom. Preostalih 40.000 živi južno od rijeke Ibar i koriste registarske tablice koje je izdala kosovska vlada.

Srbija negira raspirivanje tenzija i sukoba na Kosovu, optužujući Prištinu da gazi prava manjinskih Srba.

Kurti kritikuje ulogu Rusije

Opozicione stranke u Prištini optužile su Kurtija da plaši investitore otvorenom pričom o mogućem novom sukobu sa Beogradom.

Kurti odbacuje te optužbe. On je optužio Rusiju, koja je glavni saveznik Srbije i koja je stavila veto na kandidaturu Kosova za članstvo u Ujedinjenim nacijama, za ulogu u podsticanju novih etničkih tenzija u bivšoj južnoj pokrajini Srbije.

„Despotski (ruski) predsednik (Vladimir) Putin je čovjek rata i on bi imao interes da širi rat jer želi da normalizuje rat“, rekao je Kurti, aludirajući na rusku invaziju na susjednu Ukrajinu u februaru.

“Imamo svoje institucije i organe bezbjednosti i odbrane, Kosovo je sada država, ovo nije 1998. godina,” rekao je Kurti. “Ovo je 2022. tako da smo mnogo spremniji da branimo svoj suverenitet, teritorijalni integritet, da branimo svoj demokratiju, vladavinu prava, ustavnost i da branimo naš napredak.”

Očekuje se da će se Kurti i predsjednik Srbije Aleksandar Vučić sastati u Briselu radi dodatnih razgovora 18. augusta. Beograd i Priština su javno posvećeni dijalogu pod pokroviteljstvom EU radi rješavanja otvorenih pitanja, ali je postignut mali napredak.

Oko 3.700 NATO vojnika na Kosovu

Kosovo se pridružilo evropskim i američkim osudama ruskih akcija u Ukrajini i pridružilo se sankcijama Moskvi. Srbija nije uvela sankcije Rusiji uprkos njenom cilju ulaska u EU i usaglašavanja vanjske politike sa blokom.

Kosovo je odbacilo srpsku dominaciju 1999. godine nakon što su vazdušni napadi NATO-a okončali brutalne protivpobunjeničke akcije srpskih snaga bezbjednosti. Ali Srbija pravno još uvijek smatra Kosovo sastavnim dijelom svoje teritorije i, uz pomoć Moskve, blokirala je Kosovo od članstva u raznim međunarodnim institucijama.

NATO ima oko 3.700 vojnika stacioniranih na Kosovu kako bi održao njegov krhki mir. Prošle sedmice je iz NATO-a rečeno da će intervenisati u skladu sa svojim mandatom ako stabilnost bude ugrožena.

(Vijesti.ba / Aljazeera)