Fehlinger: Putin je novi Milošević, past će kao i on

Momentalna suspenzija Srbije iz procesa kandidature za Evropsku uniju, bezuslovan prijem Bosne i Hercegovine i Kosova u evropski blok i NATO, samo su neke od ideja za koje austrijski ekonomist i veliki zagovornik proširenja Unije Guenter Fehlinger tvrdi da mogu ne samo umanjiti mogućnosti konflikata na Balkanu, već i ojačati Evropu u periodu ruskog ataka na njen mir.

A Vladimiru Putinu, kojeg po brutalnosti i ratnim zločinima poredi sa Slobodanom Miloševićem, predviđa pad po uzoru na nekadašnjeg predsjednika Srbije, zbog nemogućnosti da dobije rat u Ukrajini i zadrži mir u svom carstvu, koje će se neminovno urušiti pod kanonadom zapadnih sankcija.

U prvom postu na Twitteru nakon izbora u Srbiji, Fehlinger je svoj zaključak o njima sažeo u jednoj rečenici: “Kandidatski status Srbije odmah mora biti zamrznut”.

U razgovoru za Al Jazeeru pojasnio je zbog čega, te se osvrnuo i na problematiku Bosne i Hercegovine i njenog statusa, vezu rata u Ukrajini sa tenzijama na Balkanu i zločine iz te zemlje, čije su slike ovih dana zaprepastile svijet, uz konstataciju da Evropa nije naučila ništa iz lekcija iz Srebrenice i Račka.

“Evropska unija odmah mora zamrznuti status kandidata Srbije za Evropsku uniju. Prvi je razlog očit, jer Srbija nije pristupila sankcijama Rusiji tokom najvažnije vanjskopolitičke i sigurnosne krize našeg vremena. Ovo je veoma ozbiljna stvar, jer trenutno imamo fundamentalnu konfrontaciju Evrope i Rusije. EU je politička unija sa jedinstvenom vanjskom politikom. Ne pridružujemo se mi Srbiji, nego Srbija nama, i dok ne bude spremna za zajedničku vanjsku politiku EU-a, njen kandidatski status treba biti suspendovan”, kaže Fehlinger, koji je inače i podcaster Pax Europeana.

“Drugo, Srbija kupuje oružje od neprijateljske Rusije dok je mi kao Evropska unija subvencioniramo. To je apsolutno neprihvatljivo. Tako je bilo i prije rata, a sada je još više izraženo”, dodaje.

Mnogo smo puta čuli da predsjednik Srbije Aleksandar Vučić poslije izbora mora odlučiti – EU ili Srbija. Ima li načina da to izbjegne?

– Srbija nakon izbora mora imati jasne i stabilne odnose sa EU-om na radnoj bazi. Šok potencijalne suspenzije, o kojem govorim, Srbiji bi dao jasan izbor – Rusija ili Evropa. Ako se Srbija odluči za Evropu i to jasno kaže tako što će se pridružiti zajedničkoj vanjskoj politici EU-a i sankcijama Rusiji, onda bi EU 2023. mogla Srbiji ponuditi uvođenje eura za valutu u zamjenu za priznanje Kosova. To bi utabalo put da se Bosna i Hercegovina, Srbija i Kosovo pridruže Evropskoj uniji zajedno sa Ukrajinom, Gruzijom i Moldavijom 2029. godine. Kosovo i Bosna i Hercegovina moraju u svakom slučaju biti primljeni u EU do 2029. godine. Više Evrope je logičan odgovor EU-a na ruski atak na evropski mir. Ako Srbija to je uradi, ostat će izolirana, kao jedina nacija na Balkanu koja neće biti u Evropskoj uniji.

Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić morao bi izabrati između Evrope, Rusije ili samoizolacije svoje zemlje. Pošto Rusija gubi rat u Ukrajini, vjerovatno će izabrati Evropu, jer bi šok zamrzavanja kandidatskog statusa morao dovesti do krize neophodne za okončanje ruske kontrole nad budućnosti Srbije.

Kažete i da Bosna i Hercegovina mora već ove godine dobiti kandidatski status za EU. Kako, kada su čelnici EU-a mnogo puta rekli da za Bosnu i Hercegovinu ‘nema prečice’ i da se prvo moraju ispuniti uslovi?

– Unutrašnji problemi u Bosni i Hercegovini mogu biti riješeni i unutar NATO-a i unutar kandidature za EU. Mišljenja sam da i Bosni i Hercegovini treba uputiti ponudu za korištenje eura u zamjenu za priznanje Kosova. Odluka o prijemu obje zemlje u NATO mogle bi biti donesene već na samitu Alijanse u junu 2022. NATO je već sada garant granica i sigurnost i Bosne i Hercegovine, i Kosova, tako da bi to bio više politički signal nego neka velika promjena realnosti.

Bosna i Hercegovina bi kao članica EU-a bila slična Belgiji i imala bi sličan uspjeh. Mogla bi imati problem nacionalne kohezije i podjele vlasti između različitih etničkih i religioznih grupa, ali to imaju i Belgija, Sjeverna Makedonija, Španija i Latvija, no članstvo u EU-u i ekonomske posljedice integracije bile bi ključ za napredak po tom pitanju. Van NATO-a i EU-a, Bosna i Hercegovina bi mogla biti nestabilna, ali unutar NATO-a i EU-a, njena budućnost bila bi slična onoj kod Hrvatske, Crne Gore ili Slovenije.

Pitanje je koliko dobar dio političara u Bosni i Hercegovini, uz čija se imena vežu korupcijske afere, zaista želi u EU? Kako će Bosna i Hercegovina u EU ako njeni lideri to u praksi ne žele?

– Ako govorimo o liderima u Bosni i Hercegovini, srpski i hrvatski, oni koji se protive sankcijama Rusiji, odmah trebaju biti sankcionisani od strane EU-a, uz međunarodni pravosudni progon zbog korupcije. Cilj je jasan, a to je da Rusija, kriminalna odmetnička država s ratnim zločincem na čelu, mora biti isključena iz svakog daljnjeg uticaja na bh. budućnost kao NATO saveznika, a u skladu s tim, ruski ambasador u Bosni i Hercegovini mora biti izbačen iz države.

Mislite li da je Bosna i Hercegovina u opasnosti nakon ruske agresije na Ukrajinu i da joj treba posebna zaštita od Putinovih saveznika u regiji?

– Bosna i Hercegovina jeste bila u akutnoj opasnosti u ranoj fazi ruskog rata protiv Ukrajine. Sada, kada je Rusija u fazi povlačenja i praktično pred porazom, Bosna i Hercegovina više nije u neposrednoj opasnosti. U slučaju rata, ne bi bilo ruske pomoći Miloradu Dodiku ili Aleksandru Vučiću, a američka Šesta flota je blizu i u punoj pripravnosti, spremna da uzvrati onima koji uzurpiraju mir na Balkanu. Zapadnu odlučnost po ovom pitanju niko ne bi smio testirati, naročito ne nakon onoga što se dešava u Ukrajini.

Članstvo u NATO-u za Bosnu i Hercegovinu i Kosovo na madridskom samitu je jedini logičan odgovor na postojeću situaciju, a bilo bi još bolje kada bi se to desilo u paketu sa Finskom, možda i Švedskom, pa čak i sa Austrijom.

Mnogi vide sličnost između ruske agresije na Ukrajinu i rata u Bosni i Hercegovini. Previše često čitamo retoriku u službi opravdanja za rat i destrukciju, negiranje napada na civile dok gledamo fotografije uništenih zgrada i bolnica… Vidite li Vi sličnost?

– Putin je novi Milošević. Rat u Ukrajini jasno nam je pokazao sličnost između Miloševićevog rata u Bosni i Hercegovini i Putinovog u Ukrajini. Razlika je u tome što Putin ima nuklearno oružje, ali i što u Ukrajini ima manju podršku za rat nego što je imao Milošević u Bosni i Hercegovini. U Ukrajini danas više niko ne podržava Putina, gubi podršku čak i na Krimu i u Donbasu, dok ljudi bježe iz tih regija.

Svijet je nakon Srebrenice rekao ‘nikad više’, ali čini se da se teški zločini ponovo dešavaju, i to ponovo na tlu Evrope, u Ukrajini. Kako to da Evropa niti nakon dokazanog genocida u Bosni i Hercegovini, nije naučila lekciju?

– Nažalost, Njemačka, Francuska i Austrija nisu naučile lekcije iz Bosne i Hercegovine i sa Kosova. SAD i Poljska ih u tome podučavaju. Srednjoevropske države govore o prošlosti, ali ako govorimo o budućnosti, padaju na ispitu kada se suoče sa brutalnim nasilnicima kao što su Putin i Vučić. Koncept “kupovanja” brutalnih nasilnika u skladu s pravilima uvijek je bio pogrešan i osuđen na propast. Svi oni koji ponavljaju priče “nikada više” omogućavaju genocidne zločine kao što su oni u Srebrenici, Račku ili Buči, jer žive u prošlosti i bore se sa sjenkama prošlosti, a u sadašnjosti se nisu spremne vojno usprotiviti današnjim zločinima. Evropa ima sreću da ima SAD za vodeću silu NATO-a koja je spremna braniti evropsku slobodu.

Paralele između ratnih zločina u Srebrenici i Mariupolju, ili u Harkovu i Sarajevu, su jasne. Razliku vidim jedino u tome što Ukrajina ima jaču vojsku sa osam godina priprema iza sebe, bržu pomoć Zapada u oružju i sopstvenu industriju oružja. Lekcija rata u Ukrajini je da Bosna i Hercegovina mora raditi i obučavati se prema standardima NATO-a, razviti licenciranu proizvodnju oružja, sa američkim protutenkovskim naoružanjem i turskim dronovima, te osigurati željeznički i cestovni pristup moru kako bi imala mogućnost opskrbe u slučaju srpske agresije.

Odavno zagovarate evropsku zabranu uvoza ruskih energenata, čak i urana. Ekonomista ste i možete dati odgovor na pitanje – pod kojom cijenom, ako uzmemo u obzir ovisnost Evrope o ruskim energentima?

– Embargo na uvoz nafte i uglja će biti brzo uveden. Uticaj tog poteza na Rusiju bit će veoma značajan, a za Evropsku uniju manji nego što se očekuje. Sa plinom je situacija malo komplikovanija, jer postoje infrastrukturna uska grla, ali i te se sankcije moraju uvesti. To je skup korak, ali većina troškova već se nametnula, zbog današnjih cijena energenata.

Bit će produžen vijek njemačkih nuklearnih centrala, Poljska će nastaviti iskopavanje uglja i uvoz nafte od Saudijske Arabije, te uvoziti više plina iz Alžira i Katara. Na kraju, pobijedit će bogatiji, a to je Evropa. Rusija jednostavno ne može pronaći nekog drugog kome bi prodala toliko energenata, jer ni na jednom drugom mjestu na svijetu ne postoji 500 miliona bogatih mušterija sa pristupom ruskim putevima snabdijevanja. Druge Evrope nema nigdje, čak niti u Kini, niti u Indiji. Poređenja radi, Rusija drži samo oko dva posto globalnog BDP-a, koji joj opada, dok na zemlje članice NATO-a i EU-a otpada oko 50 posto.

Ako je potrebno određeno smanjenje industrijske proizvodnje u Njemačkoj i srednjoj Evropi, društvene i ekonomske posljedice moraju se apsorbirati novim dužničkim instrumentom Fonda za oporavak EU-a od 1,5 milijardi eura, za energetski šok i tranziciju, ukrajinsku izbjegličku krizu, naoružavanje i rekonstrukciju Ukrajine i integraciju Ukrajine, Moldavije, Gruzije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Crne Gore, Sjeverne Makedonije, Albanije i, kada bude spremna, Srbije u EU. Sa 37 članica, EU bi bila jača.

Rekli ste kakve bi mogle biti posljedice po Evropu, ali kakve bi bile posljedice zabrane uvoza energenata na Rusiju?

– Uticaj zabrane uvoza ruske nafte, plina i urana u EU bit će težak udarac Rusiji i vodit će do pada Putina 2024. godine, slično padu Miloševića u oktobru 2000. Naravno, sankcije neće zaustaviti rat odmah, jer se tokom aprila očekuju borbe za kontrolu nad jugoistokom zemlje. Možda završi tokom maja. No, plašim se da će uvijek biti sukoba oko linije razdvajanja. Prekid vatre Putinu ne bi značio ništa, jer on jednostavno ne može prihvatiti mir. Sankcije će naštetiti njegovoj mogućnosti da kupuje, prisiljava i vrši represiju nad ruskom srednjom klasom, a kako gubi rat, sudbina mu je zapečaćena. Pokušat će manipulirati predsjedničkim izborima 2024. godine, ali to će biti njegov kraj. Bez bogatih evropskih mušterija koje kupuju energente, Putin ne može održati svoju imperiju.


(Vijesti.ba / Al Jazeera)