Predsjednici SAD i Kine o ratu u Ukrajini

Američki državni sekretar Antony Blinken izjavio je dan ranije da će dvojica lidera razgovarati usred zabrinutosti SAD da Peking "razmišlja o direktnoj vojnoj pomoći Rusiji".

"Biden će Siju jasno staviti do znanja da će Kina snositi odgovornost za sve akcije koje preduzme da podrži rusku agresiju, a mi nećemo oklijevati da nametnemo troškove", rekao je Blinken novinarima 17. marta.

"Zabrinuti smo što oni razmatraju direktnu pomoć Rusiji u vojnoj opremi za upotrebu u Ukrajini", rekao je on.

Razgovor američkog i kineskog predjsednika, Džoa Bajdena i Si Đinpinga, novembar 2021.-.

Kina je demantovala postojanje takvih planova. I Moskva je saopštila da od Pekinga nije tražila vojnu pomoć, a kinesko Ministarstvo spoljnih poslova je tu ideju nazvalo "dezinformacijom".

Portparol Ministarstva Zhao Lijian izjavio je uoči sastanka predsjednika SAD i Kine da Peking poštuje "suverenitet i teritorijalni integritet svih zemalja".

"Kina poštujue ciljeve i principe Povelje Ujedinjenih nacija, pridajući značaj legitimnim sigurnosnim brigama svih zemalja i podržavajući napore koji vode ka mirnom rješavanju krize putem pregovora", rekao je Lijian novinarima 18. marta.

Kina je odbila da osudi ruski napad na Ukrajinu ili da ga nazove invazijom, a cenzurisala je onlajn sadržaj u Kini koji je prozapadni ili nepovoljan za Rusiju.

Peking je, iako je rekao da priznaje suverenitet Ukrajine, takođe naveo da Rusija ima legitimnu zabrinutost u vezi s sigurnošću na koju bi trebalo da se obrati pažnja i pozvao na diplomatsko rješenje sukoba.

Putin i Si su prošlog meseca u Pekingu potpisali zajedničku izjavu u kojoj se navodi da partnerstvo Peking-Moskva „nema granica“ (4. februar 2022)

Vašington je zabrinut i da bi Kina mogla da pomogne Rusiji da zaobiđe ekonomske sankcije koje su uvele zapadne zemlje.

U ruskoj invaziji na Ukrajinu, koja traje već četvrtu nedelju, ubijeno je na stotine civila, gradske oblasti pretvorene su u ruševine i izazvana je humanitarna kriza dok milioni ljudi beže iz zemlje.

Ovo bi mogao biti novi front u spornim američko-kineskim odnosima, umanjujući Bidenove početne nade da će ublažiti širok spektar sporova korišćenjem lične veze sa Sijem koja je prethodila njegovom mandatu.

Ciljanje Pekinga vrstom opsežnih ekonomskih sankcija koje su uvedene Rusiji imalo bi potencijalno strašne posljedice po Sjedinjene Države i svet, s obzirom na to da je Kina druga najveća ekonomija i najveći izvoznik.

Zvaničnici su sedmočasovni sastanak u Rimu 14. marta između Bidenovih i Sijevih pomoćnika na nižem nivou opisali kao "težak" i "intenzivan".

Rat koji se vodi u Evropi nije jedina tema na dnevnom redu za Bidena i Sija.

Očekuje se da će dvojica lidera uporediti stavove o iranskim nuklearnim pregovorima, lansiranju raketa Severne Koreje i Tajvanu.

Kina i Sjedinjene Države takođe vode odvojene trgovinske pregovore.

(Vijesti.ba / RSE)