23°C
Mostar 28°C
Tuzla 26°C
Banja Luka 26°C
Bihać 24°C
Powered by Dark Sky

14.01.2022 / 20:00 Komentari - Prenosimo

Deutsche Welle: Marširajući u korak protiv Bosne

Deutsche Welle: Marširajući u korak protiv Bosne
Foto: DW
Srpski nacionalisti izazivaju sukobe u multietničkoj državi Zapadnog Balkana. Podržavaju ih krajnja desnica i islamomrsci iz EU. Sve su veće kritike na račun pasivnosti Brisela.

U nedelju, 9. januara 2022, na glavnoj tribini u bosanskohercegovačkoj Banjaluci, u prvom redu stajali su rame uz rame: Milorad Dodik, decenijama snažan čovek bosanskohercegovačkog „entiteta" kojim dominiraju Srbi, Republike Srpska (RS), a trenutno srpski član Predsedništva zajedničke bosanskohercegovačke države, njegova dugogodišnja saputnica, predsednica RS Željka Cvijanović, ministar unutrašnjih poslova susedne Srbije Aleksandar Vulin, ruski ambasador i članovi francuske ultra-desničarske stranke Nacionalni savez.

Ispred desničarskih ekstremista iz EU i Zapadnog Balkana u korak su marširali uniformisani: policajci RS, uključujući specijalne jedinice u maskirnim odelima s crvenim beretkama. Sličnosti s ozloglašenim srpskim paravojnim formacijama koje su počinile brojne zločine u ratu u Bosni 1992-95. nisu slučajne. Uz to odgovara slogan koji su demonstranti u Banjaluci u nedelju skandirali rafalno: „Za krst, za krst!"



Vojna parada bila je više od obične parade – bila je to objava rata bosanskoj državi i mirovnom poretku na Zapadnom Balkanu. Dodik mesecima preti da će otcepiti deo zemlje koji kontroliše. Godinama 9. januar dozvoljava proslavu „Dana Republike Srpske" – iako je to zabranio Ustavni sud BiH. Datum obeležava uspostavljanje RS u prvoj godini rata, 1992. Odmah potom počeli su zločini nad nesrbima, proterivanja, masovna ubistva, masovna silovanja. Nasilje je kulminiralo genocidom u Srebrenici u julu 1995. godine.

Uprkos ponovnom napadu na bosanski državni integritet, reakcija Evropske unije bila je prilično uzdržana: dešavanja se osuđuju, poručuju iz Brisela, ona ugrožavaju prosperitet i stabilnost zemlje. Pri tom je navodno komesar EU za proširenje Oliver Varhelji lično dao Dodiku garancije da će premestiti odgovornosti s nivoa zajedničke bosanske države na nivo entiteta. Kako javlja bosanski portal klix.ba, 30 poslanika u Evropskom parlamentu zatražilo je istragu u pismu upućenom predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen 12. januara 2022. godine.

Varheljijev sunarodnik, mađarski premijer Viktor Orban, nedavno je posetio secesionistu u glavnom gradu RS Banjaluci i time pokazao svoju podršku RS. Orban i sloveački premijer Janez Janša važe za idejne tvorce razornog „non-pejpera" koji poziva na podelu država naslednica Jugoslavije prema etničkim kriterijumima. Osim toga, obojica podržavaju islamofobnu politiku srpskih nacionalista.

Dodikov govor mržnje ubire plodove

Dodik mesecima sve glasnije propagira uniju „srpskog sveta". Pojam označava novu verziju velikosrpske politike koja je dovela do ratova 1990-ih i koštala života oko 120.000 ljudi. Dodikova Republika Srpska je rezultat te politike proterivanja i istrebljenja. Dodik sada testira koliko daleko može da ide tako što huška protiv „mirisa Sarajeva" – u glavnom gradu BiH žive većinom muslimanski Bošnjaci.


Džamiju Ferhadiju u Banjaluci digli su u vazduh srpski nacionalisti 1993. godine, a ponovo je otvorena 2016.

Dodikovi govori mržnje nisu bez posledica: za pravoslavni Božić 7. januara 2022. nacionalisti su u nekoliko gradova u BiH i Srbiji skandirali pesme mržnje: „Božić je, pucajte po džamijama!" Pripadnici etničkih manjina koji su tokom rata pobegli iz dela Bosne koji su okupirali Srbi i vratili se nakon Dejtonskog mirovnog sporazuma obnovili ponovo se moraju boriti za svoju sigurnost.

Kriza u Ukrajini i Bosni

„Fašistička retorika Milorada Dodika daje plodove", konstatuje reditelj i dugogodišnji politički aktivista Dino Mustafić na veb-portalu tacno.net. U RS, kaže Mustafić, postoji kritična masa koja zagovara novi rat. Dodik and Co. značajnu podršku dobijaju od predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji takođe izaziva nemire u susednim državama Kosovu i Crnoj Gori – u duhu bivšeg srpskog vladara Slobodana Miloševića.



Rusija takođe podržava Dodikovu želju za secesijom. Snažni čovek RS je u decembru bio gost ruskog predsednika Vladimira Putina, koji, osim pretećih gestova na granici s Ukrajinom, sada otvara drugi front na Balkanu kako bi destabilizovao EU. „Nije slučajno što u isto vreme eskalira situacija u Bosni i Ukrajini", naglašava poznata srpska aktivistkinja za ljudska prava Sonja Biserko.

Gledati ili reagovati?

U međuvremenu, među bosanskohercegovačkim stanovništvom raste strah od daljih provokacija. Desetog januara 2022, dan nakon parade u Banjaluci, zabrinuti građani okupili su se ispred sedišta Visokog predstavnika u Sarajevu, koji je odgovoran za sprovođenje Dejtonskog mirovnog sporazuma, i uzvikivali: „Sankcije, sankcije!" I u nekoliko evropskih gradova stotine ljudi demonstrirale su za oštru reakciju protiv palikuća u Bosni.

Reditelj Dino Mustafić dosadašnje držanje EU naziva „naivnim i nezainteresovanim". Reuf Bajrović, bivši ministar energetike BiH i zamenik predsednika nevladine organizacije US-Europe Alliance, kaže da Dodik uvek ide onoliko daleko koliko mu međunarodna zajednica dozvoli. Od 2006. godine, prema Bajrovićevim kritikama, međunarodna zajednica nije pokazala spremnost da brani Dejtonski mirovni sporazum. Parada u Banjaluci, kaže Bajrović, samo je posledica takve politike.

SAD su uvele sankcije Dodiku početkom januara 2022. godine. Kurt Basuener iz organizacije Savet za politiku demokratizacije to ne smatra dovoljnim. U intervjuu za DW taj stručnjak za Balkan poziva na „brz, snažan bezbednosni odgovor" u obliku pojačanja zaštitnih snaga EUFOR i stalne misije NATO u Bosni: 120 NATO vojnika trebalo bi, kako kaže, tamo odmah da bude prebačeno kako bi se zaustavili secesionistički pokreti i potencijalni oružani sukob.


(Vijesti.ba / DW)

Izdvajamo