Ali je dodao da ne vjeruje da će se NATO ikada izviniti za te napade.
Vučić je, u intervjuu za češki portal "Parlamentarni list", rekao da nije bio prethodno upoznat da će se Zeman izviniti, te da to nije bilo u zajedničkim materijalima za pripremu posjete.
"Iznenadilo me je, i to vrlo pozitivno, i bilo mi je izuzetno drago da čujem njegove riječi. Ta izjava je ljekoviti melem na ranu srpske nacije. Zeman je time ušao u historiju Srbije i srpske nacije, a ući će i u naše udžbenike historije", podvukao je on.
Vučić je podsjetio da je Zeman prvi predsjednik, tako visoko rangirani političar koji je još na dužnosti, koji je učinio tako nešto.
"Znate li koliko ovo znači za jednu malu naciju u Evropi? Našu malu naciju napalo je 19 stranih država, koje će uvijek reći da su to učinile zbog humanitarne katastrofe, zbog djece. Umjesto toga, bombardovanjem su ubili 72 djece u Srbiji. Da li je ovo bila cijena koju smo bili prinuđeni da platimo? Da li su željeli da nas kazne na ovaj način? Ovo zaista nije bila legitimna kazna", istakao je predsjednik Srbije.
On je dodao da su mu zbog toga važne Zemanove riječi, jer podižu ponos i dostojanstvo srpske nacije.
Vučić je konstatovao da Zeman nije mogao više da obraduje građane Srbije.
Na pitanje da li očekuje da će se NATO ikada izviniti za agresiju odgovorio sa jasnim - "ne".
"I dalje će ponavljati da su učinili najbolje što su mogli i samo želeli da spreče humanitarnu katastrofu. Ako u ovome ima istine, moram da postavim pitanje da li je ubistvo hiljade ljudi, posebno 72 srpske dece, bilo samo 'kolateralna šteta' ili šta? Ne verujem ni u kakvo zvanično institucionalno izvinjenje NATO-a. Ali ako me pitate da li je Zeman poslednji predsednik koji je to učinio, mislim da nije. To je prvo, ali nije i poslednje", uvjeren je Vučić.
S tim u vezi se prisjetio da je Medlin Olbrajt, kada je prije nekoliko godina bila u Pragu, na pitanje o bombardovanju, odgovorila da su to morali učiniti da bi spasli živote.
"Uvek pronađu 'razloge' da se brane, ali to je jednostran pristup. Takođe, poštujem ljude sa kojima ne moram da se slažem, ali to je vrlo, vrlo jednostran pristup i, pre svega, nije istina", naglasio je on.
Na pitanje šta promjena na čelu SAD znači za Srbiju, njenu spoljnu politiku i da li očekuje neke promjene, Vučić je odgovorio da ta promjena ne znači toliko.
"Predsednika Bajdena znam bolje nego Trampa. Video sam ga nakratko dva puta i razgovarao sa njim u osnovi samo jednom. Dok sam u prošlosti predsednika Bajdena video pet puta i četiri puta duže razgovarao s njim", dodao je Vučić.
Ako je, kaže, pitanje šta novi predsjednik SAD znači u geopolitičkom smislu, Vučić je naveo da je Amerika je priznala Kosovo i ne želi da se odrekne tog pravca.
"Sjedinjene Države će, naravno, nastaviti da vrše pritisak na Srbiju ili, da ne govorim o pritisku, već o zahtevu da priznamo nezavisnost Kosova. Ali ovo je kategorija koja se ne menja u američkoj spoljnoj politici, tako da ne očekujem nikakve promene", rekao je Vučić.
Upitan kako se odvija proces rješenja problema KiM, Vučić je poručio da je Srbija i dalje otvorena za dijalog, jer kad god dvije strane međusobno razgovaraju, napetosti se smanjuju.
"I kad god imate dijalog, možete da garantujete malo više sigurnosti za srpski narod na KiM. Za nas je važno da se razgovori održe i zainteresovani smo za pronalaženje kompromisnog rešenja", ponovio je Vučić.
Ispričao je da je na nedavnom Samitu na Brdu kod Kranja, u Sloveniji, upoznao Vljosu Osmani, koja je, kaže, izrazila interes za sve, osim za kompromisno rješenje tog pitanja.
"Ako je njihova namera da sačekaju da neko izvrši pritisak na Srbiju da prizna nezavisnost Kosova, da iznose optužbe za genocid protiv Srbije i ne znam šta još, onda nisam optimista", rekao je Vučić.
Sve to, dodaje, govori da drugu stranu ne zanima dijalog.
"Da li možemo uspešno da postignemo kompromisno rešenje, to trenutno ne znam i ne vidim to optimistično. Nadam se da ćemo uspeti jednog dana", rekao je Vučić.
Kada je riječ o odnosima Češke i Srbije, i potencijalima za uzajamna ulaganja, Vučić je kazao da su dvije zemlje udvostručile trgovinu u posljednjih nekoliko godina.
"Češka je stigla sa 14. na 10. mesto stranih poslovnih partnera Srbije. To nije lako kada se ima u vidu da je Nemačka na prvom mestu, Italija na drugom mestu, a Kina na trećem,... Češka se sve više približava i moguće je da će sledeći put kada razgovaramo vaša zemlja biti na osmom ili sedmom mestu", ukazao je Vučić dodajući da se međusobna saradnja ubrzava, da sve više čeških investitora dolazi u Srbiju.
Inače, uz intervju obavljena je i anketa u kojoj je čak 96 odsto Čeha reklo da Srbe smatra bratskim narodom.
Na konstataciju da je Srbija prednjačila u borbi protiv Kovida-19, prije svega u brzoj vakcinaciji, Vučić je kazao da Srbija i dalje ima "švedski sto" vakcina, na kojem nudi četiri vrste cjepiva i da građani mogu da biraju da li žele da se vakcinišu Fajzerovom, Astrazenekinom, vakcinom Sputnjik V ili Sinofarmovom.
"Imamo više nego dovoljno vakcina i jedini problem je što ne žele svi da se vakcinišu, tako da lako možemo vakcinisati ljude iz susednih zemalja i druge strance", kazao je on.
Upitan kako je Srbija uspela da na vrijeme dogovori dovoljno vakcina, dok to velika većina evropskih zemalja nije uspjela, Vučić je objasnio da je naš položaj bio malo lakši od članica EU.
"Nismo imali političkih granica, ovo pitanje smo posmatrali čisto kao borbu protiv infekcija, protiv bolesti i zdravlja i to za nas nije bilo geopolitičko pitanje... Zbog toga smo vakcine tražili na sve moguće i dostupne načine. Počeli smo da vakcinišemo Pfizerom 24. decembra i obezbedili smo ga na vreme bilateralnim sporazumom direktno sa kompanijom Pfizerom. To nije uspelo iz nekih drugih programa kao što je Kovaks i slični. Drugo, dobili smo kineski Sinofarm, zatim Sputnjik V i na kraju AstraZeneca vakcinu", objasnio je on.
Vučić je rekao da je to iziskivalo puno truda i rada, ali je ponovio da je čitav proces bio lakši, jer se na to pitane nije gledalo politički, već isključivo iz zdravstvenog aspekta.
"Od početka, naš prioritet je bio da svi naši građani imaju priliku da zaštite svoje zdravlje i svojih porodica, kao i bližnjih", podvukao je on.
Potvrdno je odgovorio na konstataciju da će Srbija proizvoditi rusku vakcinu, rekavši da naše institucije rade na tome.
"Čitav proces je u fazi intenzivnih priprema. Bavimo se poslednjim detaljima, dokumentacijom i neophodnim pripremama za proizvodnju koja uskoro počinje. Gradimo specijalnu fabriku zajedno sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Kinom za proizvodnju kineske vakcine, ali i drugih vakcina. To je oblik saradnje između tri zemlje, tako da Abu Dabi, Peking i Beograd rade zajedno i nadamo se da ćemo u budućnosti imati više kapaciteta za borbu protiv korona virusa, njegovih mutacija, ili bilo čega drugog. Obezbedićemo uslove za brži odgovor na moguće epidemije ne samo u Srbiji, već za čitav region u kojem živimo", rekao je on.
Vučić nije želio da komentariše da li je nekim evropskim zemljama bila važnija geopolitika od spašavanja života, revaši da je EU velika sila od 450 miliona ljudi, a Srbija mala u poređenju s njim.
"Bila je naša dužnost da se brinemo o sebi i uspeli smo. Zahvalan sam EU na bilo kakvoj pomoći. Neka stanovnici zemalja EU procene da li su zadovoljni ili ne", kazao je predsjednik Srbije.
Podsjetio je da su kineski ljekari pomogli Srbiji, koja nije imala iskustvo sa ovom bolesti.
"Kineski lekari su obučavali naše, pomagali su nam zajedno sa Pekinškim institutom da izgradimo laboratoriju za PCR testove, tako da smo imali relativno veliki kapacitet za sprovođenje testova, mada još uvek nisam u potpunosti zadovoljan. Sada želimo da izgradimo pogon za proizvodnju PCR testova tako da ne moramo da ih uvozimo. To radimo zajedno sa našim kineskim prijateljima koji su sa nama podelili svoja iskustva", naglasio je on.
Zahvaljujući svemu tome, prema njegovim riječima, Srbija je konačno uspjela da širenje epidemije stavi pod kontrolu, ali dodaje da se nikada ne može reći da je u potpunosti pod kontrolom, sa šest i po hiljada mrtvih do danas.
To je, kaže, manje u poređenju sa većinom evropskih zemalja, ali je ipak puno.
Na komentar novinara da je pitao za saradnju sa Kinom, jer mnoge zemlje, ali i mnogi političari u Češkoj upozoravaju na Kinu i plaše se saradnje sa njom, Vučić je rekao da nema problema s tim.
"Ali postoji jedna stvar. Takođe smo deo evropskog kontinenta i pripadamo Evropi. Nije li slučajno da se u Evropi pre mnogo godina tvrdilo da je tržišna ekonomija najveća vrednost? A sada kada neko ne voli tržišnu ekonomiju, više ga nije briga. Ne možemo menjati principe u zavisnosti od toga da li smo bolji u nečemu od nekoga drugog ili ne", kazao je on.
Vučić je istakao da je Srbija na evropskom putu i da želi da bude članica EU, ali da istovremeno ima vrlo dobre odnose sa Kinom i da ih neće kvariti, jer je to u nečijem interesu.
"U Srbiji imamo železaru koju su nam Amerikanci vratili nakon što su napravili gubitke i zapretili da će 5.200 ljudi ostati bez posla. Kinezi su železaru uzeli pod svoje, a danas ona odlično funkcioniše uprkos svim regulatornim merama za uvoz čelika u EU. Zahvaljujući ovome, Kinezi održavaju ne samo socijalni mir, već i ekonomsku moć Smedereva i celog ovog dela Srbije. Drugi primer je rudnik bakra u Boru. Niko osim Kineza nije pokazao interesovanje. U Evropi su nam rekli da pripremimo tender i prijavili su se samo Rusi i Kinezi. Pa, pobedili su Kinezi“, objasnio je on, prenosi tanjug.
Vučić je rekao da Srbija nema nikakvih loših iskustava sa Kinom.
"Možda ih neko ima, ali mi nemamo loše iskustvo. Državni dug držimo pod kontrolom na ispod 60 procenata BDP-a, što je bolje od mnogih zemalja EU, i ne vidim problem sa tim. Iznad svega, nije fer da se krivi Srbija za dobre odnose sa Kinom, a da drugi imaju dvjesta, petsto puta veću trgovinsku razmjenu sa Kinom. Žao mi je, ali ovo nije fer. Neki možda misle da smo glupi, ali nismo ludi i možemo da sudimo o brojevima. Daju nam moralne lekcije, a sami imaju sto puta veću trgovinu sa Kinom, ali im istovremeno smeta saradnja Srbije sa Kinom. Ali im ne smeta što imaju saradnju 500 puta veću", rekao je on.
Vučić je naglasio da će Srbija nastaviti sa uspješnom politikom, znajući da je na evropskom putu, ali da mora i da vodi računa o sebi, svojim građanima i njihovom životnom standardu.
(Vijesti.ba)