Kadrić: Građani neće kupovati fiskalne kase, šta donosi fiskalizacija transakcija!

Pojašnjava da je Zakon o fiskalizaciji transakcija u suštini evidentiranje transakcija, što će građani moći uraditi kroz potpuno besplatnu aplikaciju.

“Navodi da će to nešto koštati fizička lica ili da će morati nabavljati fiskalne kase apsolutno ne stoje”, kaže Kadrić i dodaje:

“Kroz amandmansku fazu ćemo tražiti i da se izdefiniše šta nije lična imovina i šta je kontinuirana prodaja, odnosno roba nabavljena za dalju prodaju”.

U cijelom procesu važnu ulogu će imati banke, jer će Porezna uprava od sada moći pratiti naplatu potraživanja.

Važan segment je i način na koji su tretirane narudžbenica (koja pokreće nabavku usluga) te otpremnica (koja prati robu i usluge).

“Bilo je dosta zloupotreba u prethodnom periodu, odnosno nisu bile evidantirane, u ovom Prijedlogu one će to biti na način da se obilježe sigurnosnim brojem, a u potpunosti će se fiskalizovati samo račun”, kaže Kadrić.

Kao značajnu novost ističe odluku zakonodavca da se kompletan proces digitalizuje od početka do kraja.

“Sve će biti digitalizovano od narudžbenice, preko otpremnice do računa, a sve će biti verifikovano kvalifikovanim potpisom. Novost je elektronska faktura kojom se BiH usklađuje sa EU što je posebno važno za izvoznike, jer EU od 2027. godine neće prihvatati printane dokumente”, navodi Kadrić.

Dodaje da Prijedlog ima i manjkavosti, na što su uložili amandmane, a tiču se tretiranja firmi koje će biti posrednici u cijelom procesu.

Da li će privredni subjekti komunicirati direktno s PUFBIH ili će dio njih biti primoran koristiti posrednike, ko su ti posrednici i kakve troškove i obaveze to nosi?

Otvoreno je i pitanje položaja proizvođača i zastupnika softvera, koje zakon ne definiše na najsretniji način. Da li su jasno propisani njihovi standardi, odgovornosti i uloga u cijelom sistemu fiskalizacije?

Jedna od dilema odnosi se i na štampanje i čuvanje računa, a sporno je i to što je GTIN ponovo zanemaren, odnosno nije obuhvaćen u mjeri u kojoj bi mogao unaprijediti praćenje prometa, roba i suzbijanje sive ekonomije.

Razgovarali smo i o sve češćoj pojavi lojalti kartica i zatvorenih sistema plaćanja, kakve koriste veliki trgovački lanci. Šta se zaista dešava s fiskalizacijom u tim slučajevima?

Šta se dešava kada nema internetske veze? Da li sistem predviđa offline režim, koliko on može trajati i kakve su posljedice za poreske obveznike?

(Vijesti.ba)