Konferencija o evropskom putu BiH: Civilno društvo uključiti u reformske procese

Direktor Vanjskopolitičke inicijative BH Haris Ćutahija je kazao da se konferencija održava u specifičnom momentu u globalnim tokovima.

- Znamo šta se dešava u Ukrajini, znamo svi šta se dešava unutar EU. To su neki procesi koji su krenuli i dosta prije ovih sukoba, agresije Rusije na Ukarajinu. Prije svega, EU dovodi malo u pitanje proces proširenja. Donijeli su jednu novu metodologiju pristupanja - naveo je Ćutahija.

Pored toga, kaže da je evidentno da postoji neki zamor unutar EU u proširenju.

- Imamo isto tako i zamor u državama koje su u procesu pristupanja, u implementaciji reformi - smatra Ćutahija.

Po njegovim riječima, to se najbolje može vidjeti u BiH u periodu nakon što je dobila Mišljenje Evropske komisije sa 14 prioriteta za koje Evropska komisija insistira da budu provedeni kako bi BiH mogla napredovati.

Kaže da se uradilo nekoliko tehničkih stvari, a sve značajne reforme su u zastoju.            

Zastupnica u Evropskom parlamentu i izvjestiteljica iz sjene za Bosnu i Hercegovinu (Zeleni - Europski slobodni savez) Tineke Strik je, između ostalog, kazala kako smatra da je najvažije da se sada osigura održavanje izbora ove godine i da se to realizira na slobodan način.

- Moramo imati usvajanje paketa za integritet. Nadam se da će, uz podršku iznutra i iz vana od međunarodne zajednice, taj paket integriteta biti usvojen. Moramo se pobrinuti da imamo okvir za borbu protiv izbornih prevara na sljedećim izborima. Ljudi moraju imati mogućnost da izađu na izbore i odaberu one koji zaista njih predstavljaju - istaknula je Strik.

Dodala je da je za međunarodnu zajednicu također važno da pošalju jasnu poruku u periodu prije izbora da građani mogu i moraju odlučivati o budućnosti BiH.

- Ukoliko žele demokratsko društvo koje će se baviti stvarnim problemima sadašnjeg vremena i budućnosti, socioekonomskim problemima, vladavinom zakona, saradnjom, onda se moraju pobrinuti da glasaju za političare koji zaista preferiraju pridruživanje Evropskoj uniji - smatra Strik.

Po njenim riječima, Evropska unija mora ljudima u BiH jasno reći da želi da postanu članica EU.

- To je sigurno. Želimo vas podržati na sve načine, ali zaista postoje razlozi zbog kojih se prije svega moraju napraviti neki koraci kako bi se osiguralo potpuno inkluzivno demokratsko društvo. Podržat ćemo vas više nego prethodnih godina i svi zajedno, uz prave političare na vlasti, mislim da možemo napraviti značajne korake ka presperitetnoj budućnosti -  zaključila je Strik.  

Direktorica Ureda Heinrich Böll Stiftung Sarajevo Judith Brand je kazala da podržavaju javni, što transparentniji diskurs i dijalog i zbog toga im je jako važno da podržavaju ovu konferenciju na kojoj učestvuju i građani i građanke, civilno društvo, akademska zajednica, a i političari.

- Mislim da je ono što smo vidjeli u prethodnom periodu, da se iza zatvorenih vrata pregovara o nečemu o čemu građani ne znaju šta je na stolu. To nije dobra prilika da se zaista provedu neke reforme koje su ključne za ovu državu - smatra Brand.      

Predstavnik Inicijative za monitoring EU integracija u BiH Edo Kanlić je kazao da su organizirali ovu konferenciju zbog toga što je civilno društvo u BiH poprilično isključeno iz svih procesa koji se tiču reformskog puta i evropskog puta BiH.

To smo, kaže on, najbolje vidjeli na primjeru pregovora o Izbornom zakonu BiH, „u kojem je gotovo potpuno izbačeno iz cijele priče civilno društvo“.

- Iako su pregovori u ovom dijelu propali i dalje ne znamo o čemu se zapravo pregovaralo, a radi se o temama koje se itekako tiču života svih građana u BiH. Iz tog razloga smo pozvali relevantne aktere i iz EU i iz BiH, da otvorimo ova važna pitanja, da razgovaramo, da li je ovo prilika koju naše vlasti mogu iskoristiti - naveo je Kanlić.

Zaključio je da svih 14 prioriteta koji su navedeni u Mišljenju Evropske komisije nisu nešto što treba Briselu, već nešto što treba prvenstveno građanima BiH.


(Vijesti.ba / Fena)