12°C
Mostar 16°C
Tuzla 14°C
Banja Luka 13°C
Bihać 13°C
Powered by Dark Sky

26.08.2019 / 11:28 Regija - Danas otvaranje integrisanog prelaza

Brnabić i Zaev otopljavaju odnose Beograd - Skoplje

Brnabić i Zaev otopljavaju odnose Beograd - Skoplje
Foto: AP / Vijesti.ba
Od ponedeljka će putnici i prevoznici robe brže prelaziti iz Srbije u Sjevernu Makedoniju i obratno na graničnom prelazu Tabanovce - Preševo.

Premijerka Srbije Ana Brnabić i premijer Severne Makedonije Zoran Zaev danas otvaraju integrisani granični prelaz.

To znači da će biti uspostavljena zajednička carinska i policijska kontrola. Za putnike i teretnjake koji iz Srbije idu ka Severnoj Makedoniji granične službe će biti na prelazu Tabanovce. Za one koji putuju iz Severne Makedonije ka Srbiji izlazna kontrola na prelazu Preševo.

Nakon otvaranja graničnog prelaza, premijerka Vlade Srbije nastaviće zvaničnu posetu Skoplju tokom koje će biti, kako je najavljeno, potpisano više sporazuma o saradnji, saopštila je Vlada Srbije.

Dva ključna pitanja

Univerzitetski profesor u Skoplju Ljubomir Frčkoski, bivši makedonski ministar spoljnih poslova, kaže da dve države i dalje opterećuju otvorena pitanja. Izdvaja dva.

Jedno je problem autokefalnosti Makedonske pravoslavne crkve koju Srpska pravoslavna crkva ne priznaje. Ovaj spor, kaže Frčkoski, traje od 1963. godine, kada je osnovana Makedonska pravoslavna crkva.

"Drugo pitanje, koje nije formalno otvoreno, ali koje stvara tenzije je različita politika prema Kosovu. Makedonska država ima relativno otvorenu politiku, priznala je Kosovo. Strateški regionalni ekonomski razvoj Albanije, Kosova, pa i južne Srbije, je orijentisan prema Skoplju", kaže Frčkoski.

On smatra da ova pitanja "ne mogu biti rešena jednim potezom, nekakvim političkim 'deus ex machina' potezom, već moraju biti otvorena, ali da ne budu predominantna u našim odnosima".

Ali, koliko su stvari na relaciji Beograd-Skoplje ranjive, iznosi Frčkoski, pokazuje najnoviji iskrsli problem, takozvani "slučaj Morina", nedavna odluka Severne Makedonije da ne isporuči bivšeg pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) Tomora Morinu po međunarodnoj poternici Srbije (zbog ratnih zločina počinjenih na Kosovu Prim. red).

On navodi još jedan primer, medijsko praćenje afere "Reket" i koja je dovela do hapšenja šefice Specijalnog tužilaštva u Severnoj Makedoniji Katice Janeve, 21. avgusta.

'Reket' povezuju sa Zaevim

Kaže da jedino mediji u Srbiji, za razliku od drugih u regionu, vezuju ovu aferu za premijera Zorana Zaeva.

Osumnjičene za iznudu u slučaju "Reket", Bojana Jovanovskog i Zorana Milevskog, koji su od 15. jula u pritvoru u Skoplju, Tužilaštvo za organizovani kriminal goni zbog sumnje da su iznudili novac od biznismena Jordana Kamčeva, koji je pod istragom Specijalnog tužilaštva za prisluškivane razgovore, tako što su mu, u zamenu za novac, nudili da će uticati na javnog tužioca da mu olakša položaj.

U međuvremenu su se u medijima pojavili snimci povezani sa slučajem "Reket" na kojima se čuju glasovi biznismena, specijalne tužiteljke.

Prva poseta Severnoj Makedoniji

Zvanična poseta premijerke Ane Brnabić Skoplju je prva poseta visokih zvaničnika Beograda od kada je na vlasti nova makedonska politička garnitura (od juna 2017. godine). Brnabić i Zaev su imali protokolarni susret na marginama regionalnog samita u Trstu u julu 2017. godine.

Pre godinu dana granični prelaz Preševo - Tabanovce posetili su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Zaev, koji je nekoliko meseci po stupanju na dužnost premijera, u novembru 2017. godine, bio u zvaničnoj poseti Beogradu.

Zaev je u maju ove godine prisustvovao otvaranju južnog kraka Koridora 10 kroz Grdeličku klisuru u Vladičinom Hanu, opštini na jugu Srbije udaljenoj od makedonske granice 67 kilometara.

I to je, uz neke susrete na međunarodnim i regionalnim skupovima, manje više sve.

'Vertikala - Gruevski, Vučić, Orban'

"Srbija, od kako je promenjena vlast u Severnoj Makedoniji, pokazuje zlovolju prema Skoplju", kaže Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam.

Priroda političke vlasti je spajala ranijeg makedonskog premijera Nikole Gruevskog sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom Mađarske Viktorom Orbanom, objašnjava Popov.

"To je bila jedna autoritarna vertikala – Gruevski, Vučić i Orban", navodi Popov.

Od promene vlasti u Severnoj Makedoniji, smene Nikole Gruevskog čija je partija VMRO DPNE izgubila na izborima, i dolaska na vlast u maju 2017. godine Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM) Zorana Zaeva sa koalicionim partnerima, odnosi Beograda i Skoplja su naglo pogoršani.

U nemirima u parlamentu u noći 27. aprila 2017. godine, kada su upali demonstranti, sledbenici poraženog Gruevskog, bio je prisutan jedan bezbednjak, član Ambasade Srbije, zbog čega je ambasadorka Srbije Dušanka Divjak Tomić pozvana u makedonsko Ministarstvo inostranih poslova, kako bi objasnila njegovo prisustvo.

Odnosi su se do te mere zaoštrili da je u avgustu 2017. godine kompletno osoblje ambasade Srbije bilo povučeno na "hitne konsultacije". Tenzije su opale posle sporazuma koji su Zaev i predsednik Srbije Aleksandar Vučić postigli 23. avgusta u telefonskom razgovoru nakon čega se 31. avgusta ambasadorka Srbije vratila u Skoplje.

Bilo je, kaže Popov, vidljivo i ignorantsko ponašanje zvaničnog Beograda nakon sklapanja istorijskog sporazuma između tadašnjeg grčkog premijera Aleksisa Ciprasa i Zorana Zaeva (2018.) kojim je rešen dugogodišnji spor o imenu tadašnje Makedonije. Od februara 2019. južni sused Srbije se zove Severna Makedonija.

"Beograd je odreagovao veoma uzdržano, umesto da pozdravi taj sporazum, on je prešao preko njega kao da se ništa nije desilo. Iz dva razloga. Najpre što je to postigla garnitura koja nije po volji Beogradu. A drugo, što su dva državnika, Cipras i Zaev pokazali državnički stav. Našli su hrabrosti da urade nešto što je veoma nepopularno i u Severnoj Makedoniji i u Grčkoj. A to je ujedno i pokazatelj da bi se na isti način moglo, uz državničku hrabrost, rešiti i pitanje Kosova", kaže Popov.

Jedna dobra vest

Otvaranje integrisanog graničnog prelaza i prethodno potpisivanje pet protokola 20. avgusta u Skoplju o sprovođenju Sporazuma o zajedničkoj kontroli na prelazu Preševo - Tabanovce, između ostalog i o zajedničkoj carini, značajan je iskorak u odnosima dve države. To pozdravljaju i naši sagovornici.

"Radujem se takvim potezima, dobro je to", kaže Ljubomir Frčkoski.

"To je jedan od dobrih poteza koji može doprineti da se ubrza kretanje ljudi i robe, a to je u interesu obe zemlje", poručuje Popov.

Integrisane prelaze uz dodatnu mogućnost prelaska granice bez pasoša, samo sa ličnom kartom, Srbija ima sa dva suseda, Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovinom.


(Vijesti.ba / RSE)

Komentari - Ukupno %

NAPOMENA - Portal Vijesti.ba zadržava pravo da obriše neprimjereni dio ili cijeli komentar bez najave i objašnjenja. Mišljenja iznešena u komentarima nisu stavovi redakcije web portala Vijesti.ba!
1000 karaktera preostalo
Prikaži još

Izdvajamo