19°C
Mostar 23°C
Tuzla 21°C
Banja Luka 23°C
Bihać 20°C
Powered by Dark Sky

05.01.2019 / 20:00 Regija - Prijetnje praznom puškom

Crtanje novih granica na Balkanu nemoguće bez rata

Crtanje novih granica na Balkanu nemoguće bez rata
Foto: Agencije / Vijesti.ba
Međunarodna zajednica neće dozvoliti razgraničenja ni stvaranje novih država, ta je epoha završena.

Piše: Harun Cero

Vijest o otvaranju albansko-kosovske granice neki predstavnici vlasti u Srbiji dočekali su na nož, najavljujući to kao početak "Velike Albanije" ili tumačeći zajedničko upravljanje granicom kao aneksiju Kosova.

Prema riječima analitičara, to je besmisleno, a i sam čin preuveličali su političari u Srbiji.

Prijelaz granice između Albanije i Kosova pojednostavljen je, a policije dvije zemlje ubuduće će obavljati kontrolu vozila i putnika zajedno.

Nova pravila na albansko-kosovskoj granici, ističu analitičari, znače da će građani i roba mnogo lakše i brže prelaziti granicu, a kontrole će se obavljati po principu "jedna stanica, jedna kontrola".

Najavljeno je da će uskoro biti preduzete i mnogo važnije mjere za uspostavljanje potpuno evropskih standarda na granici Albanije i Kosova.

Potpuna eliminacija granične kontrole

Glavni urednik kosovskog dnevnog lista Zeri Lavdim Hamidi smatra da su političari u Srbiji preuveličali cijelu stvar, jer već nekoliko godina, uglavnom tokom ljetnih mjeseci, kad je veliki priljev građana Kosova prema albanskom ili crnogorskom primorju, ulazak u Albaniju kontroliraju albanske vlasti, a ulazak u Kosovo kosovske.

Sve to, navodi Hamidi, kako bi se izbjeglo dugo čekanje na granici.

Zvaničnici kosovskih institucija i Albanija, ističe, ranije su obećali da će krajem 2018. granična kontrola između dvije zemlje biti potpuno uklonjena, ali se to, "očito zbog pritiska Evropske unije, nije dogodilo".

"Na kraju 2018. sporazum je postignut samo za zajedničku kontrolu, ali ne i za potpunu eliminaciju granične kontrole, kao sto su obećali političari dviju zemalja. Međutim, još je jednom obećano da će u bliskoj budućnosti doći do potpune eliminacije kontrola na granici između Kosova i Albanije, kao što je to bilo prije nekoliko godina s granicama Evrope, kojoj se Kosovo i Albanija namjeravaju pridružiti. Dakle, ne možete nailaziti na granice između država Evrope, kao što se to događa s nama na Balkanu, i takva eliminacija granične kontrole ne znači ujedinjenje Kosova i Albanije, jer je to zabranjeno Ustavom Kosova", kaže Hamidi za Al Jazeeru.

Uprkos nesporazumima koje su države Evropske unije imale u različitim periodima, podsjeća on, one su ukinule granice, "a takvu praksu trebale bi pratiti i balkanske države koje žele postati dio Evrope".

Tomislav Marković, novinar i pisac iz Srbije, kaže za Al Jazeeru da su reakcije i optužbe nekih političara iz Srbije povodom te vijesti besmislene.

"Besmisleno je jer je Kosovo nezavisna država koju je Albanija priznala. Za Albaniju, kao i za veći deo civilizovanog sveta, Kosovo nije deo Srbije (kao što de facto i nije, i to zaslugom same Srbije), tako da o nekakvoj aneksiji Kosova ne može biti reči. Ne može niko da vam anektira deo teritorije koji samo vi smatrate delom svoje države, a zapravo je nezavisna država. Sve te priče o stvaranju 'Velike Albanije' nemaju mnogo smisla jer međunarodna zajednica neće dozvoliti novo crtanje granica na Balkanu jer bi ono bilo nemoguće bez rata, tako da nikakvih razgraničenja neće biti, niti stvaranja novih država. Ta epoha je završena. Sad bi trebalo da usledi vreme evropskih integracija i razvoja balkanskih država. To je ono čime bi trebalo da se bave naši politički predstavnici, za to su izabrani i za taj posao su plaćeni, a ne da stalno potežu pitanje teritorija", ističe Marković.

RS u duhu Dobrice Ćosića

Nada se da će u budućnosti "sve države ove naše nesrećne krajine ući u Evropsku uniju, pa će pitanje granica postati irelevantno, a ljudi će se slobodno kretati, bez zamornih birokratskih procedura".

"Generalno, u perspektivi evropskih integracija svako potezanje pitanja granica deluje dosta komično. Pod uslovom da ove naše zemlje zaista žele da uđu u Evropsku uniju, u šta ne možemo biti sasvim sigurni; međutim – drugog puta nema; pre ili kasnije i Srbija i Albanija i Kosovo naći će se u zajednici evropskih naroda, pa će morati da ostave iza sebe sva pitanja razgraničenja i teritorijalne opsesije. Posle par vekova borbe oko međe možda je vreme da se naši narodi okrenu i nekim drugim temama", misli Marković.

Na pitanje kako objasniti spominjanje bh. entiteta Republika Srpska u kontekstu otvaranja albansko-kosovske granice Marković kaže da, prije svega, ta paralela ne stoji jer je Republika Srpska entitet u okviru države koja se zove Bosna i Hercegovina.

"Srbija priznaje BiH kao državu (kao što Albanija priznaje Kosovo), a ne Republiku Srpsku, tako da se ne može povlačiti paralela. Nacionalistički krugovi u Srbiji često Republiku Srpsku doživljavaju u duhu Dobrice Ćosića – kao jedinu srpsku pobedu u ratovima devedesetih godina, pa svako malo očijukaju sa ujedinjenjem Srbije i Republike Srpske. Evo, pre nekoliko meseci istoričar i zamenik predsednika Socijalističke partije Srbije Predrag J. Marković, na Kongresu SPS-a Republike Srpske u Banjaluci, rekao je: 'Tu ima neka granica, koja je privremena. Predsednik Srpske Milorad Dodik sa svima nama će se potruditi da je izbrišemo', misleći na Drinu. Kad potežu to pitanje, srpski nacionalisti poručuju Evropi: 'Evo, i mi bismo mogli da destabilizujemo region ako nam se prohte, ali nećemo jer nam se to ne isplati.' Bar za sada. Sve to spada u već tradicionalnu praksu pravljenja magle i skretanja pažnje sa pravih problema, kao što su siromaštvo, zaostalost, spor privredni razvoj, posvemašnja neuređenost društva."

Prijetnje praznom puškom

Uvijek se, kaže on, lakše i zgodnije baviti pitanjima granica i teritorija nego raditi svoj posao, a to je uređenje države, približavanje Evropskoj uniji, osiguravanje vladavine prava ili poboljšanje standarda građana.

"Sve su to pretnje praznom puškom jer je završena priča o granicama i teritorijama, tu nikakvih promena više ne može da bude. Pitanje je samo dokle će građani pristajati da ih vlasti zamajavaju lažnim problemima i kada će početi da vrše pritisak na svoje izabrane političke predstavnike da počnu da se bave svojim poslom i rešavanjem gorućih pitanja koja se tiču stvarnog, svakodnevnog života."

Hamidi ponavlja da su političari u Srbiji preuveličali to pitanje, kao i Milorad Dodik u bh. entitetu Republika Srpska.

"Ovo pitanje nema nikakve veze s ujedinjenjem Kosova s Albanijom ili 'Velikom Albanijom', ali takva propaganda dolazi upravo od političara iz susjedne države, koji imaju teritorijalne pretenzije prema drugim državama", kaže on.

Zaključuje da bi ovaj sporazum između Albanije i Kosova trebalo posmatrati kao važan korak u slobodi kretanja, a ne u ujedinjenju dvije države.

Albanski premijer Edi Rama u svojoj novogodišnjoj poruci rekao je da je otvaranje granice s Kosovom samo početak i da je u planu isti postupak kad su u pitanju Crna Gora, Makedonija i Grčka.

(Vijesti.ba / Al Jazeera)

Komentari - Ukupno %

NAPOMENA - Portal Vijesti.ba zadržava pravo da obriše neprimjereni dio ili cijeli komentar bez najave i objašnjenja. Mišljenja iznešena u komentarima nisu stavovi redakcije web portala Vijesti.ba!
1000 karaktera preostalo
Prikaži još

Izdvajamo