23.09.2017. / 23:55h Komentari - DW

Dosadni izbori u uzbudljiva vremena

Dosadni izbori u uzbudljiva vremena
Nemačka štampa pred izbore ocenjuje da se završava najdosadnija kampanja poslednjih decenija te da će kancelarka odbraniti tron. Ali da će onda pod hitno morati da se posveti temama koje je zaobilazila u kampanji.

Nemačka štampa pred izbore ocenjuje da se završava najdosadnija kampanja poslednjih decenija te da će kancelarka odbraniti tron. Ali da će onda pod hitno morati da se posveti temama koje je zaobilazila u kampanji.

Dan pred izbore za Bundestag djeluje izvesno ko će biti kancelar(ka), ali neizvesno u kojoj koaliciji. Poslednja ispitivanja javnog mnjenja ostavljaju tri realne opcije u igri, barem matematički. Kao najizvjesniji se pominje nastavak takozvane Velike koalicije demohrišćana Angele Merkel i socijaldemokrata njenog glavnog rivala Martina Šulca, mada mnogi upozoravaju da bi taj potez dalje srozao SPD. Druga opcija bi bila takozvana koalicija Jamajka koju bi činile stranke u boji zastave te zemlje: crni (demohrišćani), žuti (Liberali) i Zeleni, ali je malo vjerovatno da će ovi poslednji – takođe suočeni sa slabim rezultatom – pristati na niz kompromisa kako bi učestvovali u vlasti. Treća opcija je najizvesnija ukoliko je matematika dopusti – saradnja samo demohrišćana i Liberala (FDP).

Pravo glasa ima 61,5 miliona Nijemaca, a veliki broj njih je već glasao unaprijed, pismom. Prošli put je tako glasao svaki četvrti birač koji je izašao na izbore. Biračka mjesta se zatvaraju u nedjelju u 18 sati, a već pet minuta kasnije će po pravilu precizne izlazne ankete pokazati kakav je odnos snaga. Izbori su naravno glavna tema u njemačkoj štampi:
„Sa svih strana se jadikuje da je kampanja bila dosadna", piše Frankfurter noje prese. „Bez velikih sukoba, bez debate u kojem pravcu treba da se razvija društvo, bez predložaka za nova rješenja gorućih pitanja u sve komplikovanijem svijetu. Niša o Evropi, ništa o digitalizaciji, ni tema socijalne pravde nije se probila. Sve je to tačno, ali: kako CDU i SPD mogu uopšte da se glože kada su u prethodne četiri godine vladali rame uz rame i imali dovoljno prilika da sprovedu ono što hoće?

Četiri godine Velike koalicije značile su održavanje postojećeg i upravljanje, ali rijetko i kreaciju. Nadajmo se dakle da ćemo ubuduće ponovo imati sposobnu Vladu i prodornu opoziciju. Nadajmo se da će konačno biti svađe o bitnim pitanjima budućnosti i odgovorima na njih. Nadajmo se da neće biti neophodna još jedna Velika koalicija", piše frankfurtski list.
Bečki dnevnik Prese piše: „Jedva se čekalo na kraj najdosadnije izborne kampanje od 1949, a sada jedno znamo bez sumnje: Merkelova će ostati njemačka kancelarka. Izazivač Šulc ni u tragovima nije uspio da probudi raspoloženje za promjenu. U direktnom TV duelu – jedinom koji je crna sunčeva kraljica dopustila – bivši šef Evropskog parlamenta nastupio je više kao budući ađutant Merkelove nego kao njena snažna alternativa. Očigledno su Nijemci u dovoljnoj mjeri zadovoljni svojom šeficom Vlade. Za to imaju dobre razloge. Najvažniji privredni pokazatelji su u najboljem redu. Njemačkoj ide dobro i većina građana je u doba Trampa s pravom ponosna na međunarodni format njihove kancelarke."

U austrijskom dnevniku se dalje navodi da nezadovoljstvo ipak postoji i da će ga, posebno na istoku zemlje, okupiti desničarska Alternativa za Njemačku (AfD). „Ako Merkelova ne želi da o njoj u udžbenicima istorije ostane jedino zapisano 'AfD' i 'izbjeglička kriza', u svom četvrtom mandatu će morati da pređe sa automatskog pilota na pravo kormilarenje. Ima više nego dovoljno posla u Njemačkoj i Evropi. Njeni prethodnici Šreder i Kol ostaće zapamćeni po istorijskim promenama: socijaldemokratski kancelar po dalekosežnoj reformi tržišta rada, a crni džin po ponovnom ujedinjenju Njemačke. Po čemu ćemo pamtiti Merkelovu?"

Kolumnistkinja ljevičarskog Tagescajtunga Betina Gaus piše da bi desničarski AfD mogao da bude treća najjača partija, ali da to (još uvijek) nije razlog za paniku. „Desničari, populisti i ribari ljudskih duša u značajnom broju postoje u skoro svim parlamentarnim demokratijama. Deset, osam ili čak dvanaest odsto glasova za njih ne ugrožavaju sistem. Jer to istovremeno znači da oko 90 odsto građanki i građana ne glasa za desničare. I za to imaju, valja pretpostaviti, dobre razloge.

Eh kada bi to moglo da se objasni vodećim političarima demokratskih partija i urednicima televizija! Naime, da oni nisu vodili kampanju pretežno upravo oko tema koje forsira AfD – tek pred kraj kampanje se to promijenilo – onda ni desničari ne bi dogurali dovde. Socijalni problemi, obrazovanje, energetska i vojna politika, budućnost EU: sve to i mnoge druge teme bile su poslednje rupe na svirali. Umjesto toga pričalo se o izbjeglicama, unutrašnjoj bezbjednosti, terorizmu, kriminalu. Vazda neka drama. AfD je usmjeravao čitavu političku klasu."
Hamburški Abendblat komentariše očekivanu izlaznost koja bi mogla da bude oko 75 odsto. To bi bilo nešto više nego prošli put, ali daleko manje nego 1976. kada je glasalo 91,1 odsto ljudi. Komentator ovog lista Matijas Iken za to krivi neprestana istraživanja javnog mnjenja (objavljuju se najmanje jednom sedmično).

„Izbori su izgubili čar. Nije to zbog niskih stolica iza glasačkog paravana, zagušljivih prostorija ili čekanja u redu – magija je nestala zbog stotina anketa. Ljudi sada svakodnevno čitaju o novim ispitivanjima javnog mnjenja, koja se uglavnom razlikuju u decimalama, pa gube volju ne samo da isprate uzbudljivo izborno veče, već i za izbore generalno. Savezni izbori su sada kao krimi-romani prije čijeg izlaska bi sve novine objavile ko je ubica. Ko još to želi da čita?"

Pri tome se, kritikuje dalje Iken, postavlja pitanje „da li demoskopi mjere raspoloženje ili ga stvaraju. Ljudi su skloni da se stave na stranu pobjednika: to koristi onome ko vodi, a pratioce gura nadole. Interesovanje pada kada djeluje da nema šanse za promjenu. Tako su najdramatičnije izborne kampanje iz 1972. i 1976, ali i 1998. donijele najbolje posjećene izbore. Ali 2013. je pao i poslednji tabu – do tada je važio prećutni sporazum da se u poslednjoj sedmici pred izbore ne objavljuju nove ankete. Od tada su brojke pregazile zemlju. Prije četiri godine je skoro svaki treći birač ostao kod kuće – između ostalog i zbog ubjeđenja da su demoskopi ionako odavno odlučili."

Stavovi izrečeni u ovom tekstu odražavaju autorovo lično mišljenje, ali ne nužno i stavove Portala

(Vijesti.ba / DW)


Komentari - Ukupno 0

NAPOMENA - Portal Vijesti.ba zadržava pravo da obriše neprimjereni dio ili cijeli komentar bez najave i objašnjenja. Mišljenja iznešena u komentarima nisu stavovi redakcije web portala Vijesti.ba!