Sarajevo 6 °C Subota 25.03.


05.03.2017. / 22:19h Intervjui - Pejo Gašparević za Vijesti.ba

Međunarodne strukture traže adresu u RS sa kojom će komunicirati i polako miču Dodika u stranu

Međunarodne strukture traže adresu u RS sa kojom će komunicirati i polako miču Dodika u stranu
Posjeta visoke predstavnice EU Federike Mogerini BiH i Balkanu može se posmatrati kao jedna vrsta testa za buduće planove EU, nakon što je Velika Britanija izašla iz EU i nakon što je Velika Britanija obnovila svoje savezništvo sa SAD-om.

To je vjerovatno budući najveći vojno-diplomatski blok na svijetu. EU pokušava na neki način odgovoriti na nove geopolitičke izazove, da ne bi ostala autsajder, a Balkan joj je izvrsna prilika da tu diplomatski i geopolitički EU odrasta, istakao je u razgovoru za Vijesti.ba politički analitičar Pejo Gašparević

VIJESTI.BA: Kako tumačite posjetu visoke predstavnice EU za vanjsku politiku i sigurnost Federike Mogerini zemljama zapadnog Balkana?

GAŠPAREVIĆ: Višednevna posjeta visoke predstavnice Mogerini zemljama jugoistočne Evrope govori o jednom novom vjetru koji puše iz Brisela prema ovom dijelu Evrope. Primjetno je da Mogerini nije pominjala evroatlantske integracije, nego je samo pominjala uključivanje u EU. To je posebno bilo vidljivo tokom njene posjete Sarajevu, u okviru koje je govorila o strateškoj važnosti za Evropu da se BiH uključi u EU. Ona niti jednom rječju tokom višednevne posjete Balkanu nije pomenula NATO. To je jedan novi način istupa visokih dužnosnika EU u svojim turnejama u jugoistočnom dijelu Evrope. Do sada je gotovo opšte mjesto bilo da se govori o evropskim i evroatlantskim integracijama. 

VIJESTI.BA: Šta možemo iščitati iz tog novog pristupa?

GAŠPAREVIĆ: To nam govori da EU pokušava smanjiti otpor srbijanske političk javnosti i političkih elita prema evropskim integracijama. Poznato je da je u Srbiji, a konsekventno tome i u RS, veliko neraspoloženje prema NATO-u, zbog bombardovanja prije više od deset godina. Vjerovatno se tim novim pristupom pokušava privući Srbiju u zapadne intergacije i na taj način je, kolokvijalno rečeno, otrgnuti iz geopolitičkih ralja Rusije. 

Na taj način se žele harmonizovati i odnosi u BiH, gdje u FBiH političke elite hoće i u NATO, dok u RS predsjednik Milorad Dodik i njegova vlast ne žele u ovaj savez. Dakle, rekao bih da je to isplanirana i pomno promišljena strategija EU da pokuša na novi način privući ovo nestabilno područje u evropske institucije. 

Treba primijetiti da se to događa nakon što Velika Britanija izlazi iz EU i Unija novim pristupom sada pokušava nadoknaditi nedostatak Velike Britanije. Očigledno da je Balkan važno političko tržište za kreatore politike EU. 

VIJESTI.BA: Očekujete li da će taj novi pristup biti učinkovitiji u odnosu na dosadašnji, kada su se osim evropskih pominjale i evroatlantske integracije?

GAŠPAREVIĆ: Želio bih vjerovati da se ubrza proces prijema u institucije EU. Međutim, unutrašnji glas me opominje da to neće ići lako. Da bi ste bili strateški primamljivi, morate imati vlastite vojne snage. EU nema svoju vojsku, postoje samo vojske država EU. Istorija pokazuje da su geopolitički rasla i postala važna ona carstva i one države koje su imale snažnu vojsku koja je pratila njihov diplomatski i politički rast. 

U ovom slučaju EU nema svoju vojsku, ali se daju primijetiti naznake formiranja, kako se kolokvijalno kaže, evropskog krila NATO-a. Neki već govore da je to buduća Evropska vojska. Moji izvori tvrde da je to proces koji nije u velikoj mjeri prisutan u javnosti, ali da je prilično poodmakao, te da to nije priča koja je na nekom dužem vremenskom periodu, nego intenzivno traje i da bi evropska vojska mogla biti prepoznatljiva već za nekoliko godina. Evropa je okružena ratovima i nestabilnostima, od Ukrajine, Kavkaza, Bliskog Istoka, Balkana. 

VIJESTI.BA: Osvrnimo se i na samu posjetu visoke predstavnice Mogerini BiH. Kakav ste utisak stekli o porukama koje je uputila? Čini se da je najupečatljivija ona koja kaže da je BiH napravila impresivni napredak na putu ka EU. 

GAŠPAREVIĆ: Ja baš ne aplaudiram toj njenoj izjavi, jer, prema mom shvatanju, ona poprilično odudara od stvarnosti. Ona je impresivne domete u BiH vidjela u vrijeme kada se ova država proživljava vjerovatno najveću krizu nakon rata. Međutim, visoka predstavnica Mogerini vjerovatno je imala svoje razloge zašto je to tako. 

To je diplomatski taktična izjava jer ne treba ispustiti iz vida da je Mogerini samo dan ili dva ranije u beogradskoj Skupštini doživjela neugodnosti gdje se njoj klicalo da se ne vjeruje EU, nego Rusiji. To je sigurno zasmetalo i njoj i evropskim birokratama. 

Takođe za vrijeme boravka u Skoplju, njen prijedlog da makedonski predsjednik Ivanov da mandat Zaevu za formiranje Vlade, sadašnji predsjednik Ivanov, za kojeg postoje percepcije da je prilično proruski nastrojen, nije prihvatio. Ona je, uslovno rečeno, doživjela dva neuspjeha - u Beogradu i Skoplju. 

Nakon toga, došla je u Sarajevo i pokušala je popraviti utisak, da ne bi doživjela neku neugodnost i u BiH. U tom slučaju, njena turneja na Balkanu mogla bi se posmatrati kao pravi fijasko. Ovako, ipak je popravila utisak na kraju svoje turneje. 
 
VIJESTI.BA: Govorimo li onda o tome kakvu je poruku visoka predstavnica Mogerini htjela da pošalje svojom turnejom ili o stvarnom stanju u BiH? 

GAŠPAREVIĆ: Mislim da se EU traži. Balkan je područje gdje EU pokušava osmisliti svoju, kakvu-takvu, geopolitičku orijentaciju, koje za sada nema. Ni u tradiciji EU nema geopolitičkog načina razmišljanja. Visoka predstavnica Mogerini ipak je u Sarajevu rekla jednu rečenicu - da je "od strateške važnosti za EU". To je geopolitički instrumentariji,  koji do sada nije bio svojstven birokratama EU.

Posjeta Mogerinijeve BiH i Balkanu može se posmatrati kao jedna vrsta testa za buduće planove EU, nakon što je Velika Britanija izašla iz EU i nakon što je Velika Britanija obnovila svoje savezništvo sa SAD-om. To je vjerovatno budući najveći vojno-diplomatski blok na svijetu. EU pokušava na neki način odgovoriti na nove geopolitičke izazove, da ne bi ostala autsajder, a Balkan joj je izvrsna prilika da tu diplomatski i geopolitički EU odrasta.

VIJESTI.BA: Kako tumačite izjavu predsjednika RS Milorada Dodika da usvojeni mehanizam koordinacije nije profunkcionisao, a imajući u vidu značaj mehanizma u procesu EU integracija? 

GAŠPAREVIĆ: Izjave predsjednika RS Dodik, prije svega, namijenjene su njegovoj izbornoj bazi. On pazi da ih ne razočara izjavama, koje bi u njihovim ušima odzvanjale premekano. Dodik u svojoj izbornoj bazi mora držati intenzitet političke snage ili privida političke snage.

Međutim, treba primijetiti nešto drugo, odnosno da se mimo Dodika odigravaju neki politički procesi koji se, možda, u medijima ne primjećuju. Recimo, problem rafinerije u Brodu dogovorila je hrvatska predsjednica Kolinda Grabar-Kitarović sa ruskim ministrom vanjskih poslova Sergejom Lavrovom. Dodika u toj priči uopšte nije bilo. On se sada pokušava ubaciti u tu priču, međutim, to je riješeno mimo njega.

Isto tako, primjećujemo da i opozicija u RS okupljena oko SDS-a i Mladena Ivanića sve nemilosrdnije politički atakuje na Dodika, vjerovatno otkrivajući da njegovo političko vrijeme polako ističe. Sada u RS teče proces stvaranja nove političke klase koja bi komunicirala sa EU i međunarodnom zajednicom, a Dodika se u tome uopšte ne dira. Stoga će u tom kontekstu trebati posmatrati i buduću sudbinu mehanizma koordinacije, koji je do sada bio predmet sporenja. Prema mojoj procjeni, međunarodne strukture traže adresu u RS sa kojom bi lakše riješile tu priču i polako miču Dodika u stranu.

VIJESTI.BA: U kojoj mjeri posjeta visoke predstavnice Mogerini može uticati na smanjenje političkih tenzija u BiH, imajući u vidu da su gotovo svi predstavnici bh. stranaka nakon sastanka davali blago optimistične izjave?

GAŠPAREVIĆ: Sigurno se može govoriti o pozitivnim učincima posjete visoke predstavnice Mogerini BiH, što se očituje i u izjavama koje su nakon razgovora sa njom dali političari, a koje nisu bile međusobno konfrontirajuće. Međutim, ja u tome dodjeljujem plus EU i Mogerinijevoj, koja nije pominjala teme koje bi mogle izazvati nove konfrontacije, a jedna od tih tema je NATO. Nepominjanjem NATO-a, kolikvijalno rečeno, dobija se rukovodstvo RS na stranu EU. Na taj način, EU ima razloga da kaže kako i ona na Balkanu već sada igra neku geopolitičku igru i da se uključuje u geopolitičku utakmicu, a da pri tome ne dolazi u konflikt niti sa Srbijom niti sa RS. U tome je važno primijetiti da je Mogerinijeva vrlo pažljivo vagala svaku svoju riječ, ne pominjući NATO, jer ovaj savez žulja srpsku političku klasu sa obje strane Drine. 

Razgovarala: Nevena Ćosić

(Vijesti.ba)


Komentari - Ukupno 31

NAPOMENA - Portal Vijesti.ba zadržava pravo da obriše neprimjereni dio ili cijeli komentar bez najave i objašnjenja. Mišljenja iznešena u komentarima nisu stavovi redakcije web portala Vijesti.ba!

Top 10 komentara


SDP BIH VECI NACIONALISTI OD SAMOG ALIJE 05.03.2017. 23:54
SDP BIH NIJE PRIHVATIO IZMJENU IZBORNOG ZAKONA JER SU NACIONALISTI I GLEDAJU SVOJU FOTELJU. ZBOG NJIH RASPAD SUVERENE BIH I NEMA IZBORA 2018 TE VLADA TOTALNO LUDILO IZ TEHERANA!!!!!!!!
MEGA 3 KANTONA 06.03.2017. 00:08
Hrvatski, bosnjacki i zajednicki mjesani.. KAKO BOSNJACI NECE PRISTAT SAD JE PITANJE EUROPE!! ZA NOVAC CE SE PRODAT I VLASTITA MATER!!!
kako nece 06.03.2017. 10:30
Bice,bice 2018 izbori milom ili silom nemoj se ti ljagavac sekirati ti cekaj i muci brigu.
dd 06.03.2017. 00:22
Gasparevic telali gluposti, racuna- glupom narodu! Istina je da je dodik politicka opcija jednog naroda, a to nebi smio presucivati ako kani da ga se poima kao ozbiljnog, postenog covjeka, a potom i politicara!!!
guest1488780183 06.03.2017. 07:03
Ispravka: ozbiljns opcija nakon kupovine para papaka.
dd 06.03.2017. 07:11
na takve idiotske komentare ne bih najradije odgovarao, ali, da ti ipak takvome dam jednu zagonetku pa se zabaljaj - kako VEST UZP nije kupio papaka, ili bar kojih pametnih zelembaća, ili ...?!!!
A PEJO GASPAROVIC SANJA SNOVE 05.03.2017. 23:52
KAKO NJEGOV POSTANSKI KATANAC JE OTVOREN..TRPAJ KOJI KURAC ZELIS..PEJO CE GUZICU DATI..SAMO MU STRPAJ SRPSKI KURAC..DODOK DOBRO POZNATO DARAVPTELJ MU SALJE NJEGOVE SPLACINE U HERMETICKI ZATVORENOM PLASTICNOM LONCU...PA PEJO ZIV NAM BIO...OTVORI KESU I POPIJ DODIKOV APITAK...PROCI CETE REZIMAKA SVRBEZ
guest1488756018 06.03.2017. 00:20
pejo sve si to maestrllno ogolio bosnjacku politiku.dodik je vec poslost.ali si teheranu -sarajevu dao do znanja da ni njihova nije prva BOGAMI NI ZADNJA.BRAVO POSAVAC
Hg 06.03.2017. 06:33
Gas -kolac -Jasenovac
САРАЈЕВО ЈЕ 1992. ПРЕТВОРЕНО У ВЕЛИКИ КОНЦЕНТРАЦИОНИ ЛОГОР: Срби су жртве геноцида у Сарајеву 06.03.2017. 08:53
Сарајево је 1992. претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата, у коме су муслиманске формације Алије Изетбеговића убиле 7.019 Срба у делу града под њиховом контролом. У 123 логора мучени су и убијани Срби, Српкиње су силоване, мучене и убијане у специјалним јавним кућама..Нико од 3.567 одговорних за злочине над српским народом у главном граду БиХ није одговарао, ни пред међународним нити пред босанскохерцеговачким судовима. Постоје докази и против Алије Изетбеговића и комплетног бошњачког врх..Миливоје Иванишевић, аутор књиге „Геноцид над Србима у Сарајеву 1992–1995“, која садржи сведочења више од 80 преживелих логораша, каже да сума од 7.019 убијених Срба није коначна и додаје да за сваког од њих постоји документација и да се још трага за телима око 600 настрадалих..од око 40.000 Срба, колико их је било блокирано у муслиманском делу града током рата Сарајеву, скоро да није било ниједног, рачунајући и децу, који није привођен у логор или затвор
Haris Jusufović: Hoću istinu šta se desilo sa mojim komšijama Srbima u Sarajevu 06.03.2017. 11:34
Haris Jusufović: Hoću istinu šta se desilo sa mojim komšijama Srbima u Sarajevu Ja hoću da govorim istinu. Ja hoću da čujem istinu šta se desilo sa mojim komšijama Srbima u Sarajevu? Želim da znam ko je odgovoran za zločine, ko je naredbodavac, a ko izvršilac, i kakva je politička pozadina ratnog zločina koji se desio u Sarajevu? Želim da znam zašto su odvedene moje komšije u gluho doba noći? Želim da znam ko je ubio dvije djevojčice na Grbavici dok su se igrale? Želim da znam broj ubijenih Srba u Sarajevu? Kažu nije važan broj ubijenih ljudi, važan je čin zločina. Ne slažem se, pored samog čina zločina i te kako je važan broj ubijenih. Kako govoriti o tome, kako se suočiti sa ratnim zločinom nad Srbima u Sarajevu, ako ne možemo nakon 19 godina od završenog rata utvrditi osnovne činjenice o naredbodavcima zločina i broju žrtava? Zašto se šapuće od uha do uha da se broj srpskih žrtava u Sarajevu kreće između 6000-7000? Zašto se konačno ne izađe u javnost sa tim podacima
Za Sarajevo i Harisa 06.03.2017. 11:56
Tacno je da sta od Sarajeva napravili najveci konc.logor od drugog Svijetskog rata na ovamo.Drzali ste grad u okruzenju skoro tri godine i ubijali redom gradjane Sarajeva bez obzira na nacionalnost, a specijalnost vam su vam bila ubistva dijece ovog grada.
Prikaži još